Полиција

Дечко беше ушао у собу с посетницом на служавнику. Холмс је погледа подигнутих обрва и са значајним осмехом.

„Он главом. Мучно да сам то очекивао. Дреши замку, Ватсоне. Човек од нерава. Можда си чуо о њему као чувеном ловду крупне дивљачи. Заиста би његов спортски рекорд победоносно био завршен ако ба и мене њему додао. То је доказ да осећа како га пратим у стопу.

— Пошљи по полицију.

— Вероватно ћу то учинити. Али још не. Хоћеш ли пажљиво,погледати кроз прозор и видети да ли има кога на улици»

Ватсон погледа пажљиво кроз завесу.

— Да, неки прост човек стоји близу врата.

— То ће бити Сам Мертон — верни али глупи Сам, Где је овај господин, Билир .

— У. чекаоници, господине.

— Доведи га горе кад зазвоним.

— Да, господине.

— Ако не будем у соби, опет га одведи.

— Да господине.

Ватсон је чекао док се врата не затворише, па се онда окрене озбиљно своме пријатељу.

— Слушај, Холмсе, ово је просто немогуће. Ово је очајник коме ни до чега није стало. Можда је дошао да те убије.

— Не би ме изненадило.

— Ја захтевам да останем с тобом.

— Сметао би ужасно. '

— Њему»

— Не, драги мој, мени. |

— Лепо, ја те никако не могу оставити.

— Да, можеш, Ватсоне. И оставићеш ме јер си се увек умео снаћи кад треба сигуран сам да ћеш се снаћи до краја. Овај је човек дошао раљи свога циља, али може остати ради мога. Холмс узе бележник и написа неколико реди. Узми кола и иди у Скотланд Јард, па подај ово Чугаху. Врати се с полицијом. Овога ћемо човека затворити.

— Учинићу то радо.

— Пре него ли што се вратиш можда ћу имати таман толико времена да сазнам где је дијамант. „Он притисну звонце. „Мислим да изађемо кроз спаваћу собу. Овај други