Полиција

82 —

Холмс забаци ногу на крај стола.

— Мени се учинило да сте тако нешто имали на уму, рече он. Али откуд то према мени»

Јер сте далеко зашли да ми досађујете. о сте ваше креатуре поставили да ме прате

— Моје креатуре! УНА вас нисам!

— Глупост! Ја сам мотрио на њих. Двоје могу играти ту игру, Холмсе. ;

=— То је ситна ствар, Грофе Силвује, али можда бисте били тако љубазни да ми се обраћате у обичајеној форми. Можете то појмити, код мога посла био би интиман са половином свих нетазалаца, а ви ћете се сложити да су изузеци завидни. .

— Лепо, онда, ПН Холмсе.

— Одлично. Али уверавам вас да грешите у погледу на моје агенте,

Гроф Силвије се презриво насмеја, .

— И други могу опажати исто тако добро као и ви. Јуче један стари спортист. Данас једна постарија жена. Пра: тила су ме цео дан.

— Заиста, господине, ви ми ласкате, Стари Барон Воусон је рекао у очи вешала да је у мом случају закон оно што је позорница изгубила. А сад ви љубазно хвалите моје мале маске.

— То сте били ви — ви главом» |

Холмс слегну раменима. Можете видети у углу сунцобран који сте ми учтиво додали пре него ли тто сте почели сумњати,

— Да сам знао, не би никада —

— Видео опет овај скромни дом. Ја сам био сасвим тога свестан, Сви смо ми нашли случаје које смо пропустили. Али како то нисте знали, то смо сада овде!

Грофове густе обрве скупише се јокл више над претећим погледом „Ваше речи само погоршавају ствар. То нису били ваши агенти, него ва признајте да сте ме пратили. Зашто»

-- Дедер, ње. Ви сте некада ловили лавове у Ал-

жиру. — Па»