Полиција

— 146 —

1 априла 1927. год. а требало је да гласи: „по чл. 79. који је ступио на снагу 1 априла 1927 год. овај се порез на овај начин има плаћати од почетка 1927. год.“ То се у осталом јасно види и из самог овог прописа,

Х

Д. М. Видојковићу, деловођи општеане бродске (срез Поречка):

По чл. 19 6. закона о непосредном порезу, порез на зграде плаћа се на све грађевине у селима у којима су трговачке магазе, механе, дућани и т. д. без обзира на то да ли их сопственик издаје под кирију или лично у њима обавља коју од поменутих радњи. У овом смислу гласи и одлука Пореске Управе од 16 јануара 1914 год. Бр. 23398.

Х

Влад Ј. Тошићу, деловођи општине суковске (срез нишавски):

1. Такси из ТБр. 12 подлеже и сеоске и општинске утрине ако се на њих плаћа непосредни порез. Општинска непокретна имања, која не подлеже плаћању овог пореза, не подлеже ви плаћању ове таксе. Исто тако не пндлеже плаћању ове

таксе и она општинска имања чији је годишњи приход испод 1200 динара. Све ово јасно се види из 12 Напомене уз ТБр. 12 и из чл. 42 таксеног и пристојбинског правилника.

Овај одговор важи и за Драгомира Никодијевића, деловођу спштине лалинске.

9. По чл. 1 зак. 9 макнади штете учињене злонамерном паљевином н т. д. сваку штету причињену злонамерном паљевином необезбеђених ствари дужна је оштећеном, на његов зактев, да накнади она општина у атару које је дело извршено. У необезбеђене ствари спадају и шуме према одлуци Касац. Суда од 17 септембра 1910. год. Бр. 10219, којом је објашњено да општина није дужна плаћати накнаду у случајевима нехатне паљевине.

Х

Суду опшшине папрашске: За точење пића на уобичајеним саборима при црквама, манастирима и сличним верским прославама у седима и ваКо наша на територији Србије до 5000 становника није по-