Полиција

— 173 —

нашање било је ново и ако је нејасно осетио да је непријатељско, није знао како да му се одупре. Он се окрену своме вештијем пријатељу за помоћ.

— Кака је ово сад игра, грофер Шта хоће овај човекг Шта се десило» Глас му је био крупан и промукао.

Гроф слегну раменима а Холмс одговори.

— Да кажем у две речи, господине Мертоне, рекао бих да је све свршено.

Боксер се и даље обраћаше своме партнеру.

— Хоће ли овај човек да се прави духовит, или шта» Није ми до шале.

— Не, мислим да није, рече Холмс. Мислим да вам могу јамчити да ће вам расположење бити све горе што вече буде више одмицало. Сад, слушајте, грофе Силвије. Ја сам пословни човек и не могу трађити време. Идем у ову спавађу. собу. Молим вас будите сасвим комотни за мога одсуства. Можете објаснити своме пријатељу како стоји ствар (без: устручавања услед мене Ја ћу покушати да свирам Хофманову Баркаролу на виолини. Кроз пет минута вратићу се да чујем ваш последњи одговор. Ваша је дилема сасвим јасна зар нер Вас или дијамантр

Холмс изиђе узимајући у пролазу виолину. Кроз неколико минута зачуше се тонови ове тужне и необичне мелодије кроз затворена врата спаваће собе.

— У чему је стварр обрати се Мертон брижно своме партнеру у моменту кад се овај окрену к њему. Зна ли ов за дијамант

Зна и сувише много о томе. Нисам сигуран да ли не зна и све.

— Боже мој! Боксерово бледо лице постаде још блеђе..

— Ајки Сандерс нас је издао.

— Издаор Платиће ми добро, ако ме због тога обесе.

— То неће много користити, Имамо да се решимо шта. да чинимо, -

— На њега треба пазити, рече боксер гледајући неповерљиво у врата спаваће собе. Надам се да не слуша

Како може слушати кад свирар

— Сасвим. Можда има некога иза завесег Сувише много: завеса у соби.