Полиција

— 77 —

— Сваки човек налази своје границе, господине Холмсе, али нас бар то лечи од слабости самозадовољства.

— Да, господине, много сам био на муци.

— Без сумње.

— Нарочито у једном. Можда бисте ми ви могли помоћи.

— Ви се јављате за мој савет мало позно. Мислио сам да ви радите по својим методима који су вам потпуно до"вољни. Ипак готов сам да вам помогнем.

— Видите, Лорде Кентлмире, без сумње би могли подићи оптужбу противу лравих лопова.

— Кад их ухватите.

— Тачно. Него је питање — како ћемо поступити противу примаоца.

= Зар то није рано»

= Добро је ипак да су нам планови готови. А шта би сте ви сматрали као дефинитиван доказ противу примаоца»

— Ако се код њега нађе дијамант.

— Ви би га за то затворилир

— Без сумње.

Холмс се ретко смејао, али сад је томе ближи био него ли икад што је његов пријатељ Д-р Ватсон памтио.

— У том случају, уважени господине, ја ћу препоручити да се ви затворите.

Лорд Кентлмир се расрди веома. У њему се пробуди старинска крв.

— Ви узимате одвећ велику слободу, господине Холмсе. За педесет година званичнога живота таквог се случаја не сећам. Ја сам послован човек, господин, заузет важним пословима, и немам времена ни воље за луде шале. Могу вам отворено рећи, да никада нисам веровао у вашу способност и да сам увек мислио да је ова ствар много сигурнија у рукама редовне полиције. Ваше понашање потврђује све моје закључке. Желим вам лаку ноћ, господине.

Холмс се зачас нађе између Лорда и врата.

—— Један моменат, господине, рече он. Отићи са мазаринским дијгмантом већи је преступ него ли имати га привремено. — Господине, то је неподношљиво! Пустите ме да прођем.

— Метите руку у десни џеп врскапута,

Полиција 6