Полиција

— #32:

Овакав значај речи економ у потпуном је складу са зазаконодав. решењем Бр. 354 од 1874 г. 5 Еутр. Сп и чл. 43 ур. о прав. ликв.

Па како је према изнетом економ такво лице, које се земљорадњом бави у циљу да набавља материјал и производне продукте препродаје, онда он не долази у ред земљо-. делаца и по 95 17 т. г. и 18 зак. о устр. трг. суда, овај суд није надлежан да решава о стечају дужника већ београд. трг. суд.“

Касац. Суд у И од 29. јануара 1927 г. Бр. 882. поништио је ово решење са разлога.

„Није тачно резоновање суда, да је економ лице, чији послови увек улазе у категорију трговачких послова, и да је у овом случају за отварање стечаја над имовином дужника Д. Ш. ненадлежан тај суд. |

Јер, бити економ не значи у сваком случају бавити се поред земљорадње и куповином каквих предмета у циљу пре продаје и у циљу зараде, а не само продајом вишка онога, што је сам произвео. Сваки економ је земљорадник и обрнуто, сваки је земљорадник у извесној мери економ. И један и други баве се обделавањем земље, у првом реду ради издржавања себе и породице; и један и други вишак своје. производње продају пијаци и општој потрошњи; обојица су упућени; на куповину потребног материјала (справа, алата, семена и др.), али не увек за то, како суд нетачно за економа излаже, да тај купљени материјал преради, па за тим у циљу зараде препрода, већ да њиме повећа бонитет земље. и рационалност њеног обделавања.

То, што за појам економа по нахођењу суда, треба везати нарочита стручна својства лица које се бави обдела-. вањем земље, није разлог да се његово пословање увек пре-. баци у област трговачких послова. Такво лице, исто као и земљорадник, земљорадњом себе и своје издржава, а његова. стручност није стручност у обради и преради купљеног материјала, да би се исти по том препродао, већ се та стручност тиче само начина и средстава, којима се при обради. земље као главном и редовном занимању, тежи максималном приносу.

А околност, да прописи. позитивног законодавства не.