Полиција

ОБ Вон

од

од глади и прилепчивих болести. Тачније бројеве малодобних,. размештених по различним прималиштимг, уточиштима и дечјим домовима, навешћемо доцније.

Омладина, која је препуштена сама себи те је приморана тражити уточишта на колодворима, у недозиданим кућама, у _ јавним заходима и т. д., дабогме пропада и скоро је присиљена да живи на рачун просјачења, злочинства и проституције, У Петрограду (садањем Лењинграду) је по званичним извештајима омладинско злочинство сада седам пута веће у сразмеру са предратним временом. Лечници и хигијенске установе констатују грозно ширење кокзинизма и морфинизма међу уличном омладином.

Значајно је, да доктрина владајуће странке брани захтев, ва све старање за омладину има да пређе у руке државе. ; Један од главних аутора кодекса о браку и породици, Гоихбарг тврди, да јавно старање за децу има несумњиве вредности пред породичвим узгојем, јер да је породица често пута неразумна и реакционарна, те не располаже таким средствима и могућностима, које има држава.

„Ако би код вас дефинитивно дошао до важности комунистички устрој, — каже тај писац, — морали би заменити породични узгој без изузетка са државним. Али наше доба. за то још није потпуно дозрело. Са стајалишта совјетскога права овога прелазнога доба, мора се породица бринути за. децу, али само утолико, у колико њихово издржавање и узгој не јамчи организирано друштво у облику државне власти,“

То је било прво основно начело, које је формулисала званична совјетска доктрина у првоме добу револуције.

Друга теза тврди, да се омладинска беда даде растумачити једино шкодљивим упливима пређашњега капиталистичког устроја, који се још кије потпуно преживео.

Коначно је било свечано проглашено, да код узгоја занемарене и злочиначке деце треба надокнадити средства приморавања и застрашивања средствима лечничко- педагошкога значаја. "

Животно искуство последњих година показало је неистинитост ових тврђења. Вође социалног узгоја у совјетској Русији за пар година су морали утврдити, да узрок растења дечје беде није само у прошлости, већ да ту жалосну појаву