Полиција

20418

дишту ЈУ одељења, да се рочишта по предметима регулисања пензија чиновника и осталих службеника не одређују, већ да се по истим извиђа и суди по писменом поступку.

Ови су случајеви изнети пред Општу Седницу Државног Савета.

И општа Седница Државног Савета одржата на дан 4. маја 1928 год. под Бр. 15041 донела је у смислу чл. 4. закона о Државном Савету и Управним Судовима одлуку, да се по решењима Министара о регулисању пензије државних чиновника и службеника рочишта не одређују, већ да се извиђа и. суди по писменом поступку.

ОДЛУКА ОДЕЉЕЊА.

ћо се има сматраши пио царинском закону пошказивамелм и хватачем кријумчара, као и предмета забрањеног за увоз и извозр

МН. поднео је тужбу Државном Савету против решења. Мин. Финансија Ц.Бр. 43772 25 год. о распореду новца по: кривици Н,Н. из Пирота због дела извозног кријумчарења злата. · Е

Државни Савет у свом 1 одељењу пресудом Бр. 19798/26. год. поништио је предње решење Мин. Финансија са разлога, што по чл. 194 Фин. Закона за 1922/23 год. у вези чл. 204. нар. зак. хватачка награда припада потказивачима и хватачима кријумчара као и кријумчареног предмета.

Потказивачима и хватачима имају се сматрати она лица, која су било физичком радњом, било интелектуално допринела проналажењу крујумчарења и хватању кријумчара. Према овом царински, полициски, железнички као и остали државни органи, који су по одређеном распореду дежурства били само. на служби за време доласка иностраних возова, а нису имали никаквог удела у хватању кријумчара. не могу се сматрати хватачима.

Из акта истраге по. овом предмету види се, да је на доставу приватног лица М.Н. из Београда комесар Н,М. из. Загреба упутио депешу повЉБр. 377. комесару железничке полиције у Марибору и у истој означио тачно брзи воз, вагон, место, где су путници Н,Н. из Пирота скрили злато. Финан-