Полиција

— 495 —

и упита ону двојицу: Да ли ћемо још стићи воз»... Онај други га снажно гурну, као дао да је хтео рећи: куш, не говори... Пред Герлицком станицом, сва тројица су из кола искочили, и тако рећи, јурећи, изгубили су се у станици. Ја нисам имао времена да их даље пратим. Према томе мислим, да је ово прави траг злочинаца, јер се слаже и време као и правац, Лица њихова сам добро запамтио, и у свако доба могу их припознати. —

Сва тројица су послг два дана била пронађена и ухапшена. Контролор аутобуса их је сву тројицу познао. Међутим, сва су тројица понаособ доведена и саслушана исказивали једно исто: да су се тога дана у том времену возили коњским аутобусом у Трептов — предграђе Берлина — нађен је и контролор овога омнибуса, који је потврдио њихов исказ, као и гостионичар код кога су пили и јели. Били су одмах пуштени. Међутим, котролор аутобуса, је и даље тврдио са убеђењем да су то та тројица, које је он возио све крваве.

Полиција дошавши на идеју да је овај контролор можда психипат, почне о њему прибирати личне податке. Он није био пијанац. Вршио је тачно и марљиво своју дужност. Као лажов није био познат. Даљим посматрањем утврдило се за њега, да је велики илузиониста, један од оних аутосугестивних људи, на које какав изванредан догађај чини исти утисак у глави, као и алкохол. Он овим импресионастичким догађајем, долази у једно пијано психично стање, у коме његова психа стоји изван контроле разума и ствара му аутоматски пред очима чињенице које могу стајати у вези са тим догађајем, који му је изазвао овакво ненормално стање. Ова се аномалија код такве индивидуе показује у таквом ступњу, да је он сам убеђен потпуно у истину своје лажне представе.

Од колике су опасности овакви патолошки типови као сведоци лако се даје замислити, и да непажњом судије нли истражног органа, коме нису познати ови појави, може да тешко настрада и сасвим невин човек.

М. Б.