Полиција

а

лежном протојереју. Док се ствар не регулише, стари тутор остаје и даље на дужности.

ХХХШ Милија Ж. Раденковићу деловођи општине вар. Бољевца:

Стоји факт да се малолетници не могу осуђивати на губитак грађанске части (5 58 казн. зак.) али ово ипак не значи да они по издржаној осуди могу бити општинске деловође, јер се чл. 114 тач. 3. зак. 0 општинама — који је по постанку познији од 5 46 каз, зак. — као услов за општинског деловођу тражи и то: „да никад није осуђиван за злочинсшва, преступе пли пету учињене из користољубља“.

У овом смислу гласи и одлука Државног Савета од 18 фебруара 1928 г. Бр. 20134/27, коју смо објавили у прошлом броју.

Ранија одлука Државног Савета (од 30 децембра 1910: г. Бр. 10237) о тумачењу тач. 3 чл. 114 закона о општинама — по којој је овај законски пропис био у супротности са чл. 58 «истог закона — била је базирана на погрешкој поставци: да је чл. 58 8 донет после тач. 3. чл. 114. али је ово нетачно, јер су оба ова законска прописа ступили на снагу истог дана (8. закон о изменама и допунама у закону о општинама од 24 децембра 1909.)

ХХХМ Суду општине шливарске:

1. За застарелост пресуде одговорно је, на првом месту лице коме је она била стављена у извршење, а потом и сем председвик суда који није водио довољан надзор над радом општинских органа (чл. 103 и 109 зак. о општ.).

Расписом Мин. Унутр. Дела од 11 марта 1902 г. ПН 6446 наређено је среским начелницима, да се приликом вршиња ревизије по општинама уверавају да ли има застарелих пресуда, па ако има да одговорна лица узимају на одговор, кажњавају према утврђеној кривици „и осуђују на накнаду засшареле новчане казне у корисш оне касе, којој новчана казна припада.“

На застарелој пресуди треба констатовати, с позивом на 5 396 каз. зак. да се она због застарелости не може извршити по кривичној части, већ само по грађанској у смислу 5 396, од 3 а 6 397, од 4. истог зак.