Полиција

— 162:

ју замену за половину хране у зоби и јечму, он је добијао дупле порције удараца.

Навикнут на добру негу и обилну храну, Брумел покуша „да отказује службу, показујући тиме своје незадовољство, али га газдин бич разочара и опомену да његова страдања још нису престала и да могу бити и већа... Понекад, кад би га "снага издала, он би сиромах успорио корак, али би га киша од удараца натерала да напрегне све силе.

После шест месеци он страшно омршави; његова кожа, некада тако сјајна, постаде тамна и груба; његово крупно и лепо око пуно пламена изгуби сјај, Било ми га је врло жао; с времена на време доносио сам му белог хлеба или шећера, "чему се његов газда није противио, само се је томе исчуђавао.

Седмог месеца своје патње Брумел тако несрећно паде да су морали позвати и лекара ветеринара, али после тога он још више изгуби од своје снаге тако да је, сиромах, при вучи једва каскад.

Газда је покушавао бичем да га оживи, али без успеха.

Брумел је тако бедно изгледао да је био сваког сажа-љења достојан: опуштене главе, испалих костију, тешког даха..

Најзад, више није могао издржати, и једног јутра, кад хтелоше да га запрегну, он се истрже, пређе двориште, прође жапију и изиђе на улицу...

Неко хтеде да га задржи. али без успеха.

Тада се појави газда са тешком гвозденом вилом, Видех како Брумел протрча поред мојих прозора. Један камион му препречи пут, И газда, који је за њим трчао, стиже га најзад и сурово га удари гвозденом вилом.

Брумел се тада заустави. Имао је некакав необјашњиви "трагичан поглед. Његове крупне, добре очи замаглише се, као да засузише, и изненада, после брзе одлуке, у шта сам уверен, он удари копитом у трбух свог мучитеља. Човек паде; Брумел настави свој пут и ишчезе,

ж ж ж

Газду однесоше кући а моја служавка дође да ми јави, како је стање његовог здравља озбиљно. Што се тиче Брумела он је негде лутао, сем ако га когод непознат није при-