Полиција

— 504 —

рекли што би се каквом дрипцу Г.П.У. учинило сумњиво, или у опште нисте на њега учинили пријатан утисак... Таква је слобода кретања данас у Русији оних лица која су снабдевена највишим прелорукама и заштитом. Према њој може се добити тек права слика како се поступа са обичним странцима, а како ли тек са самим народом, где у овим односима његовим према једној тајној сили, често пута може да игра велику улогу њино расположење, освета, похотљивост, грамзљивост, и све оне особине, којима се од-

ликују агенти ове велике мреже... 1

ПРИНЦИП РЕКЛАСИРАЊА ПРЕСТУПАКА.

Идеја освете која је недавно била основна база репресивнога система, све више нестаје из савременога права, а њено место заузима идеја рекласирања преступника. Друштву више није стало до тога да над кривцем врши освету, а најмање да га излаже непотребним и некорисним мукама и. патњама, него да од сваког свог члана начини исправна грађанина. Отуда и тенденција савременог права да се казне примењују по могућству што ређе, и само тамо где су неопходно потребне и у колико су потребне, а да се све силе употребе на то да се кривац поправи, на прави пут изведе и олакша његово рекласирање. Доследно тој основној мисли, којом је прожет целокупни репресивни систем модернога права, судови су овлашћени не само да казну ублаже и смање када постоје особито олакшавајуће околности, него и да је сасвим укину и опросте кадгод пред собом имају кривца новајлију који још није морално покварен и склон вршењу злочина, кривца чије је дело безначајно а злочиначка воља незнатна, кривца најзад, који је погрешио више због неповољних прилика у којима се налазио него због рђавих навика и перверзних инстиката. У свима таквим случајевима друштво има више рачуна да казну опрости но да је примени, пошто се тиме постиже између осталог још и ово троје: 1. отклањају се зле последице кратковремене казне лишењем сло· боде; 2. уштеђују се трошкови око чувања и издржавања таквих преступника; и 3. снага репресије остаје јача, јер се