Полиција

ПОЛИЦИЈА

Година ХУ. СВЕСКА ЗА ЈУЛИ 1928. | |

Број 18 и 14.

ФРАНЦУСКИ | АДМИНИСТРАТИВНИ СУДОВИ (ДРЖАВНИ САВЕТИ И ПРЕФЕКТУРСКИ САВЕТ) И ЊИХОВЕ РЕФОРМЕ.

— Наставак —

Странке су према томе налазиле код Државног Савета све гарантије изузевши једне: да ће спорови бити решени у нормалном року. Зато је разумљиво што се после донашања закона од 1872. па све до најновијег доба стално тежило ка | отстрањењу овог недостатка. Али зато солуције предлагане у ту.сврху нису биле увек исте. У главном, да би се избегла незгода која је долазила од спорог функционисања Државног Савета као административног суда, могле су се употребити две методе, и то било само једна од њих, било обе комбиновано, а то су: повећање персонала Државног Савета и упоредно децентралисање административно-судске функције са опште седнице на секције; и одтерећење Државног Савета пренашањем једног дела његове судске надлежности на друге судове.

До данас се, у колико се приступило реформама, задовољавало оном првом солуцијом, само што се њоме ситуација није никада много побољшала. То је долазило отуда што је ефекат реформе био увек паралисан брзим рашћењем броја административних спорова. Већ смо споменули да је особље Државног Савета било повећано законом од 1879. Број редовних саветника био је повећан од 22 на 32, број ванредних саветника од 15 на 18; исто је био повећан и број секретара и аудитора. Но до овог повећања није се дошло толико ради убрзања отправљања послова, колико ради тога да се паралише утицај оних државних саветника које је у смислу закона од 1872. изабрала народна скупштина. Истина је да је законом од 1879. био повећан и број чланова опште седнице