Полиција

А ОЊЕ

јединство у њима изражених управних начела и организацију управних власти;

5) да даје мишљење о свима питањима начелне важности и управно-стручног значаја, како по властитој иницијативи тако и по нарочитом тражењу власти, и

е) да врши и друге управно-стручне послове по нарочитом наређењу Мин. Ун. Дела.

Делокруг рада Комисије за уређење управе као што се види веома је обиман, јер обухвата све што се односи на систематско уређење односно реорганизацију опште унутрашње управе, а то је први и најважнији корак ка реорганизацији нелокупне наше Администрације,

За испуњење овог великог задатка потребна је не само првокласна стручна спрема и доста добре воље, већ и много времена и труда, а врх свега још и независност у раду. Сви лични и партијски утицаји морају апсолутно бити искључени из рада ове Комисије ако се искрено жели да он буде корисан.

Старање о упрошћавању и побољшању Администрације, тоглавито са гледишта штедње било је финансијским законом за 1927 — 1928 г. стављено у дужност Државном Одбору за рационално спровођење штедње у државној Администрацији и државном газдинству, али је овај одбор престао функционисати са ступањем на снагу финанс. закона за 1928 - 29 г., те је стога његов задатак, у колико се односио на општу унутрашњу управу, највећим делом прешао на Комисију за уређење управе,

Комисију састављају редовви и ванредни чланови. Прве — може их бити највише десет — поставља Мин. Ун. Дела — а друге бира сама Комисија из редова лица, која имају специјалну спрему за решавање појединих питања.

По чл. 5 уредбе о устројству Комисије“ „Чланови Комисије могу бити искључиво практичари и стручњаци који имају искуства у вршењу управне службе, па су се као такви истакли успешном праксом или свим својим научним "радом доказали темељито познавање државно-управне струке“.

На челу Комисије стоји њен председник, „који је води,

# Уредба од 5. јула 1928. год. ИБр. 1481, објављена у Служб. Новинама Бр. 172-40-1928 г.

3»