Полиција

— 710 —

дршке у томе, јер и до сада је демантован од многих судова који на његовоме гледишту не стоје.

Сматрам да је преобраћање талирске у динарску вредност учињено само зато, да би се један застарели појам кога живот скоро не познаје, заменио новим, на сваки начин бољим: и модернијим, а свакако и одговарајућим стварним приликама. Стварне прилике пак никако нису поправљене на боље толико да би се једна казна, која је; пре 50 год. износила замашну вреднос 30 талира, данас требала спустити на 12 1/2 талира, напротив стварност је таква, да би казна која је пре 50 год. износила један талир данас требала изнети најмање 10 пута више; то би био одговарајући еквиваленат — што. је изван дискусије кад се има у виду вредност новца и ТД.

И ово је субјективно мишљење или и мишљење г. Алим. пића је исто тако субјективно, и кад већ толико година нико није нашао за сходно да ово врло важно питање изнесе пред. меродавни форум нека би се бар сад изнело.

Да је ово питање од првостепене важности доказ је још н овај пример.

По 5 329 кр. зак. кривац се има казнити затвором до три дана или новчаном казном до ПЕН талира који вреде 72 дин.

По 6 15 и 16. полиц. ур. пресуде из 5 329 кр. зак. до: три дана односно 30 дин. извршне су одмах и кротив њих нема места жалби.

Г. Алимпић препоручује да се изричу првенствено новчане. казне као лакше. У овоме случају новчана казна од 72 дин. није лакша од казне затвора која би се морала заменити по 10 дин. дневно — 30 дин. Али још једно питање: ако би се кривац казнио казном затвора пресуда је одмах извршна, а ако би се казнио новчаном казном, да ли је онда извршна кад прелази вредност 30 дин.р

Ми који примењујемо законе увиђамо. на по неким местима страшну дифузију, али признати се мора да се наше мишљење никада ни са које стране не тражи, нити се наша бранжа међусобно припитује. — Свако дела у своме правцу. уверен да сви путови воде у Рим.

Постоји један човек кога ја лично не познајем али који је после толико мука једва успео да издејствује образовање