Полиција

— 770 —

судове спорова насталих услед уговора о јавним набавкама и о јавним радовима. „Ако постоји један предмет код кога се наметнула потреба специјалних теорија, то је свакако одговорност државе за штете проузроковане јавним радовима каже М. Ј. Гајеттете. — Познато је какве је практичне и свезане солуције, које штите лична права и које су уједно адаптиране потребама јавних радова, дао Државни Савет, не тражећи основу за право на отштету у буквалној примени параграфа грађанског законика, који регулишу за редовне судове примену принципа одговорности на појединце. Познато је такођер какву су улогу играли прописи, формулисани за овај специјални случај, у изградњи тако одличне укупне теорије Државног Савета о административној одговорности за све врсте штете коју проузрочава функционисање јавних установа. Све је одиста у вези, јер свима доминира иста идеја, појам јавне службе.“ (ор. с!. у Р. ди р. 1921. стр. 161—162).

Е ж ж

Рекли смо да је надлежност Државног Савета као административног суда нарочито порасла у новије доба. То је дошло отуда што су односи између администрације и појединаца постојали све многобројнији стварањем нових права и дужности администрације према појединцима и обратно. Ово је имало за последицу стално повећавање броја административних спорова које је ваљало решити. Зато, да би се колико толико спречило преоптерећење Државног Савета, опажамо у новије доба код француског законодавца тежњу ка креирању специјалних одбора са судским карактером за решавање неких административних спорова за које се мислило да ће бити многобројни. Било је истина и раније случајева да се покрај административних судова са општом надлежности креирају и специјални административни судови са специјалном надлежности, само што су у новије доба ти случајеви многобројнији. Законодавац, изгласавајући нове законе који могу бити извор нових административних спорова, не хтевши да њима још повећа административно-судску надлежност Др“ жавног Савета, стварао је специјалне административне судове

'са задатком да те спорове решавају било само у првом ну

задњем степену, с тим да они долазе пред Државни Савет само као пред касациони суд. Пе