Полиција

ВИА

са једним чланом друштва. Ако је био рањен, имао је право још на два двобоја, али ако је рањен у сва три двобоја, није био примљен у Камору.

Раније је ова церемонија пријема била строжа: група камориста стајала је око једног новца баченог на земљу, и на: дати знак сви су бацили на овај новац своје ножеве, док је кандидат морао дићи новац; том приликом је његова рука избодена на више места. Двобој, који је дошао на место тог варварског испита, није увек доводио до озбиљне ране, иако је служио као доказ храбрости, пошто се знало да ће бити. само у руку рањен. Кад је кандидат успео у овом мање више привидном двобоју, он се само приближио обећаној земљи. Није могао постати камориста, док није показао своју срчавост у другим приликама. У једно је доба ово време службовања трајало од 2—8 година, доцније је било знатно скраћено, али ипак је испит још увек био строг. „Р'аоНо“ је радио. штогод је тражио камориста од њега и предавао овом, који је био његов учитељ, све плодове своје „марљивости“.

Најзад каквим убиством удружење бандита уручило му је племићско писмо.

Кандидата су довели пред камористе, који су седели око. стола где је седео на првом месту шеф среза. Један од њих, обично његов учитељ, био је кум „Сотраге“. Ставили су неколико питања кандидату на које је он морао одговорити на. потпуно задовољство испитне комисије. Кад је испит био свршен шеф је питао: „шта тражите садар“ На то је мораокандидат одговорити: „Своје другове“.

— „Ко су твоји другови“ — „Камористе“, — „Шта значи камориста>“

— „Човек срчаности, који заповеда ниском друштву и' стоји једном ногом на земљи а другом у гробу.“

Кандидат је онда полагао заклетву, да ће увек бити веран Камори, да ће трајно бити непријатељ власти и поли-. ције и да неће никад издати камористе, макар што се догодило, него да ће их волити више него икога другога.

Заклетва се полагала на укрштеним камама, и по том је следила једна сложена церемонија. Кама, напуњен пиштољ,