Полиција

— 808 —

ранг камориста. Пошто је тај жиг Каморе пружао основ подозрења, жиг се није ударао у видљиво место тела, него онде где се могао лако покрити, као међу прстима, иза ушне шкољке на кожи од главп итд. Није сигурно познато кад је тај обичај одбачен.

Камора је била подељена у две класе познате као „аћа“ или висока и „ђазза“ или ниска Камора. У прву су спадали врховни шеф „Часног Друштва“, познат као „Саропцеја«“ дванаест шефова који су председавали у дванаест срезова Напуља, познати као „Сарттши“ „Сопфаон“ — секретари и „Сатог5н зсејн“ — пуноправни чланови друштва. У другу су класу спадали „олоутшеш опоган“ и „рктош“; већина их је било џепароша или професионалних просјака, који су желели бити примљени у друштво.

Сви су шефови бирани доживотно међу „изабраним ка· мористима“, и њихов је број износио само тридесет и три. Снага карактера и утицај на њихове потчињене биле су по"требне квалификације за избор. Главни је шеф био изабрат између 12 шефова срезова. Све су камористе били бирачи.

Камора је имала своје посебне законе и посебне судове Први аксиом судова Каморе био је следећи: „пресуде су праведне, јер суди Камора срцом и душом и не пером. Суд је изрицао ове казне: трајно или привремено ускраћивање уживања плодова рада Каморе; трајно или привремено истеривање из „Часног Друштва“, „З его“ т.ј. видно унакажење, обично по лицу, извршено стаклом или бријачем. Смртне казне или боље речено убиства због издајстава вршене су помоћу (агин или ножева, начин је убијања био различит према тежини учињеног злочина, а најтежи је био бодење у стомак, па бодење у срце или прса и најзад бодење у главу.

Тајни суд Каморејје обично заседавао у подрумима, и ако је злочин, који се судио, био такав да се морао казнити смрћу, суд се састајао из главног шефа и дванаест шефова срезова. Одбрана није била допуштана, а један камориста био је јавни тужилац. Чланови суда су били оружани, али чим су улазили у судницу предавали су оружје шефу, који га је везао у марамицу и предао једном камористи који је остао · код врата. Присутност оптуженога није била потребна. Када је била изречена смртна пресуда позвали су 4 раош и њима