Полиција

ма

То писмо гласи у целини: _ Високоблагородном Господину Господину Димштрију Давидовићу.

Итам да Вам ово писмо пошаљем по првому полазку поштовоше у Крагоевац. Јер итим да Вам јавим, како је јучер долазијо у Београд с једним попом фратором Госп. Шафарик учени Славен из Новог Сада. Они су дошли на каику у 9 саата по немачком саату, и овди су се бавили цео дан до увече, а тада су на именовани начин опет [отјишли у Земун на конак. Г. Шафарик је желио, да иде као непознато лице, и он је свугди тако и ишао кроз целу варош. Ручали су у Г-дар Јове Ћурчибаше, али се нису ту много задржавали. Он је израније знао да није овди светли Господар и Књаз Милош, а такођер и Ви да нисте овди. Поодили су и ч. Пашу у граду, и били су лепо примљени, како од њега тако равно и од свију други тамо. Момак Павле, који их] је по вароши као одређени пратио и водио, казује да су много између себе разговарали, али да је он мало разумео. Али то неће ништа важно бити. Каже да је Г. Шафарик добар човек и дружеван. Он је млад човек, једва ако има 30 година. Овди су купили два феса и пола туцета калемћарки, а како су пренели, то не знам. Ишли су осматрати град од стране вишњичке и Циганлије. Каже момак да је Г. Шафарик иислио ићи и на Дедино Брдо и у Топчидер, али га је одвратио друг од тога намјеренија, будући је, вели, млого излагати се опасности — ка. ковој, нисам могао сазнати. Павле је добио од Г. Шафарика два цванцагера напојнице, а он је њему алалио његов мали нож са шареним држком; тиме је он Г. Шафарику резао погачу, и он је то с благодарном признателвошћу примио.

Све ово јављам Вам укратко и на брзу руку, а ако имало буде какови посљедица, нећу пропустити, на мајхј и то Вама доставити.

Сад су Ерлије задовољви, и кажу, нека Бог живи Књаза! Ваше ствари још нису готове. Мајстор Јова чека еспап тазе, па ће брзо совршити. Ја ћу бити мукает.

27. Јунија 1825. године Вашего Благородија у Београду. . слуга понизан Лазар Марковић учит. П ка,