Полиција

— 826 —

драгоцени поклон примљен са највећим задовољством, И сам Черчил, као први лорд адмиралитета и главнокомандујући балтичке флоте, признаје у својим коментарима о поморским биткама, да енглеска марина за своје победе има само да благодари овој ухваћеној шифри немачке морнарице, велећи: „каква неоцењена корист, закључке и заповести непријатељеве имати у рукама, пре него што су исти извођени!.. Без нашег одељења за шифре, не би било битке код Јитланда! Без овога шифарског одељења цео би поморски рат другојачије изашао! Енглеска флота не би могла стално остати на пучини, да људе и материјал брзо не утроши. А да није била стално на пучини, Немци би били у могућности, врло често свакога месеца нашу обалу да бомбардују, јер обичан поглед на карту даје доказа да би оклопњаче и остале брзе јединице нашу обалу лако могли достићи, и брзо се повратити у своје воде...“ |

Међутим, скромни чиновник Мин. Спољ. Послова, чијом је помоћи Енглеска потпуно смрвила на Скагераку немачку флоту, није за свој труд добио чак ни какво безначајно одличије, за које га је његово предпостављено Министарство предложило Министру Војном. Јер овај је вратио тај предлог надлежним путем натраг са примедбом: да се један канцеларијски чиновник, који нији био на бојном пољу, не може одликовати...

Баш поводом ових догађаја публиковао је недавно ректор Единбуршког Универзитета, Сир Алфред Евинг, који је за време рата био шеф овог одељења за дешифровање непријатељских депеша, — које је било познато под именои „Соба бр. 40“, — врло интересантне ствари о овом делу ратне шпијунаже. Он износи да су за време рата биле подигнуте по целој обали Енглеске и Скотске небројене пријемне радио станице, које су хватале непријатељске шифре, и достављале их енглеском адмиралитету т. ј. Соби бр. 40. која је дешифровала дневно око 2.000 депеша. Од важнијих ухваћених депеша, Сир Евинг помиње депешу немачког канцелара Цимермана, којом је нуђен уговор Мексику против Сјед. Америчких Држава. Разуме се, да је овај телеграм Балфур обилазним путем одмах доставио Вилзону, који се више није устручавао објавити Немачкој рат, нарочито после потопљења.