Полиција

— 831 —

се лице на достављено му о томе решеније суда, не биу теченију овог рока дошло, да нсте своје новце, по одбитку прописне депозитне и папирне таксе прими, онда да се ова сума, као отуђена, која господара нема, сматра,

и по томе правитељственој каси преда, од куда је нико више неће моћи тражити ни добити“

Под „надлежним судом“ подразумева се првостепени суд. Св. Бр. 1942. Ми

Милутину Борисаљевићу, деловођи општине вел. борачке:

1. Ако погинули син није био у задрузи са оцем, онда је отац потпун господар имања и може га тестаментом оставити коме хоће пошто унука нема право на закони део, већ само деца. — 55 121, 123, 21 и 248 грађ. зак. Од овога се изузима имање које је погинули син приновио у заједници са оцем у времену од кад је постао пунолетан, на чију половину његова кћи има право. У овом смислу изражава се и општа седница Касац. Суда у својој одлуци од 5 мерта 1880 год. Бр. 445, која гласи:

„По 95 121 и 128 грађан. зак. родитељи су господари целе тековине, коју би привредила њихова малолетна деца под њиховом управом, али не и оне тековине, коју они прибаве са пунолешном децом. С тога пуно:

летна деца имају Право на Шековински приновак прибављен у шанвој привреди после њиховог пунолешсшва.“

Према овоме деда не може ни тесламентом стуђити, на штету унуке, онај део имања који је прибавио у заједници «са њеним оцем у времену од његовог — синовљевог — пуно летства.

По 5 448. грађ. зак. завешталац — тестатор -— може мењати тестаменат докле је год у животу, услед чега ранији тестаменат „губи своју силу и вредност.“

2. По 5 147. грађан. зак. потпуно усвојење престаје на исти начин на који је и закључено, т.ј. 50 споразуму усвојиеља и усвојеника.

Ако је уговор о усиновљењу закњучен под чарочитим „условима (5 148. истог зак.) може се раскинути и на захтев само једног уговорача, зко други не испуњава утврђене услове.

3. Одредбе чл. 31. зак. о ликвидацији мораторног. стања,