Полиција

— 835 —

Поступање противно овом законском пропису кажњава се по чл. 36 исте уредбе затвором од 1—30 дана или у новцу од 5—150 динара. За извиђање и пресуђење надлежне су месне полиц. власти, у које спадају и општин. судови.

3. Право службености на непокретним добрима задобивено законским путем и начином — 55 340 и 342 грађан. зак. — застарева за 24 год. по 5 929 истог зак.

4. Одлуком Касац. Суда од 23. септембра 1908. год. Бр. 9781 објашњено је:

„Истина се у 5 334. грађ. зак. каже да службености (реалне) или леже на пољском добру и служе на удобност другом пољском добру, или леже на кућама и кућним земљама и служе на удобност другој кући и кућној земљи, али одмах се мора допустити и могућност службености, која лежи на пољском добру (њиви или ливади) а служи удобности куће или кућне земље, као и могућност службености, која лежи на кућној земљи а служи за удобност каквом пољском добру. Из овога је јасно, да је разликовање службености на кућне и пољске условљено природом повласног добра, па ако је ово кула или кућна земља, службеност је кућна, ма послужно добро било пољопривредно и обратно, ако је повласно добро пољопривредно (њива, ливада), службеност је пољска, ма послужно добро било кућна земља“. У даном случају реч је, према овом, о Пољској службе-

ности, пошто тужилац тражи право слаужбености на пут за своју њиву. Ово јасно излази и из тач. 1. 5 385. грађан. зак.

5. Надлежност општинских кметова за суђење по грађанским предметима (5 6 грађан. суд. пост, и чл. 15 под д уредбе о убрзању рада) нема никакве везе са њиховом надлежношћу за извршење донетих одлука, које они извршују у свој-

"оству извршних, а не у својству судских органа. Према овоме кмет је надлежан да изврши дотичну пресуду без обзира на увећану вредност досуђених животних намирница.

6. У којим се случајевима може употребити уверење о сиромаштву да се неплати такса, речено је у чл. 1. тач. 27 такс. и прист. правилника. Св. Бр. 1026.

ХШ Рад. Давидовићу, председнику општине манајлачке:

У свески за јуни 1927 г. (стр. 50а) оштампана је одлука Државног Савета од 29 августа 1923. г. Бр. 7356, којом је