Полиција

— 871 —

она би могла не дозволити да иједан варошанин сем поменутих пет уђе у Скупштину. Ако то и дозвољавају, ти варошани су ипак представници села а не вароши; њихови мандати зависе од села и они у Скупштини имају да штите интересе села која су их изабрали а не вароши у којима живе.

Али, ако није загарантовано не само сразмерно него скоро никакво представништво вароши у Народној Скупштини, за обласне скупштине оно је предвиђено у приличној мери. По Закону о обласној и среској самоуправи од 1922 (чл. 4), изборне јединице за обласне скупштине сачињавају поред срезова и „градови и вароши које броје. преко 5.000 становника“. Који су ти градови одн. вароши и колико на сваку од њих пада обласних посланика, решавају управни судови (чл. 4 ин фине Закона о обл. и ср. самоуправи).

Приликом последњих избора нису управни судови једнако и често нису правилно тумачили и примењивали поменуту одредбу. Она, и ако на први поглед јасна, задаје прилично потешкоћа у примени. Већина управних судова и није била свесна тих потешкоћа, није их запазила и, следствено, није о њима водила рачуна. Исто тако ни коментатори Закона нису на њих скренули пажњу.

По нашем мишљењу, да би се горња одредба правилно схватила и примењивала, треба претходно решити два принципиелна питања. Ми ћемо покушати, ако не да их потпуно решимо, бар да укажемо на њих.

' 1) Пре свега треба утврдити шта се све разуме под појмом града или вароши. Да под тај појам спадају слободни краљевски градови и градови са уређеним магистратом у Војводини и Хрватској, о томе не може бити сумње; исто је тако неоспорно да ту спадају вароши у Србији.) Најзад, без потешкоћа би се могло тврдити да ту спадају и сва она места у осталим деловима Државе која се званично зову градови.

Али, спадају ли ту и варошице у Србији» Варошица не значи ништа друго него мала варош, њихов је правни

5 У пракси, само, може понекад бити спорно да ли је неко место у Србији варош или не. Али то је засебно питање које смо ми покушали да расправимо у коментарима Закона о местима (издање Савремене Општине 1928), стр. 19—25.