Полиција

996.

Чл. 239. закона о чиновницима грађанског реда упућује на раније законе, а такви закони, као што се види из напред, изложеног, нису постојали.

Ово опохрно питање у одељењима Државног Савета различито је третирано, јер док је П Одељење Савета пресудом бр. 41726/27. год. признало право на пензију званичнику Р. П., који је пензионисан 7. септембра 1925. године, и ако није имао 15 година државне службе, МГ Одељење Савета пресудом бр. 9771/27. год. није признало право на пензију званичнику М. Н. који је имао 12 година службе, јер је нашло, да му је за пензију било потребно 15 година државне службе.

Ови су случајеви изнети пред Општу Седницу Држав-

, ног Савета у смислу чл. 4. закона о Државном Савету и Управним Судовима.

; Државни Савет у Општој Седници, одржатој 4. октобра 1928. године под бр. 24304 донео је по овом питању одлуку, · која гласи:

„званичници и служитељи, који су преведени на нов закон о чиновницима и осталим службен. грађанског реда, а служба им престала пре него што је ступио на снагу закон о буџетским дванаестинама за децембар—март 1925/26. год., ако су тада имали више од 10, а мање од 15 година државне службе, према чл. 281. Фин. Зак. за 1922/23. год., који се у овом случају има преминити, нису стекли право на пензију“.

|

Управа Ратне Штете на основу чл. 13. тач. Ш уредбе о исплати ратне штете има право слободне оцене при одлучивању, да ли у спец. пуномоћију за наплату досуђене накнаде штете, причињене ратом, постоји прикривен пренос или не2

Чл. 13. тач. Ш Уредбе о исплати ратне: штете гласи:

„Меплату ратне штете може захтевати само лице на кога гласи пресуда о досуђеној ратној штети или његов пуномоћник са специјалним пуномоћијем за исплату, овереним код среског поглавара после ступања на снагу, ове уредбе“.

Сва ранија издата пуномоћија не вреде.

Уговори о преносу права на исплату не вреде, било да је пренос формалан, било прикривен у форми пуномоћија. ЧУ свим овим случајевима пресуде ће се исплатити лицу на