Полиција

— 1002 —

ски поздравио са чиновником Криминалне Московске Полиције, зашао у прву зону, то би га рука оног истог криминал ног чиновника немилосрдно зграбила за врат и чекала би га најстрашнија казна, због приступа у прву, забрањену зону. Полиција је, иначе, дозвољавала и толерирала мање прекршаје законских прописа од стране својих савезника — злочинаца и криминалних типова уопште. Ако је неко заборавио да се за недељу снабде довољном количином вотке, није му било тешко да упркос постојеће забране точења алкохолних пића у главном граду Совјетске Русије, преко недеље добије потребну количину од извесних трговаца. Али кад је у Државној Продавници, која је претходно обивена, извршена крађа скупоценог крзна, које су бољшевици били спремили за извоз у иностранство, чија је вредност премашала суму од 250.000 златних рубаља, — онда је била приморана да се умеша и сама влада и да нареди хитну истрагу по делу обијања и крађе крзна.

Сарадник „Московске Правде“, службеног органа комунистичке странке, успео је да открије целу ствар. Кућни комитет једне велике задружне куће, која се налази недалеко од Главне Полицијске Зграде, обавестио је полицију о пет великих крађа у тој кући, позивајући се у пријави на апел шефа те полиције, који је позивао сву јавност да буде на помоћи властима при сузбијању криминалитета. Обијачи су код ове крађе поступали систематски, па су опљачкали редом станове од 1. до 5. Станови у Москви нумерисани су из унутрашњости кућа, а не као у осталом свету са улице. Један полицијски чиновник (криминалиста) изашао је на место извршене крађе, с наређењем свога шефа да поведе истрагу. Међутим, дошавши у кућу, чиновник је, сажаљивим гласом, изјавио, да ће вероватно бити извршено још неколико крађа, — пошто се кућа налази у другој зони, у којој су једини господари — лопови и злочинци! И збиља, две недеље доцније, били су опљачкани станови од 5. до 45. У истој кући. Лопови су однели из станова све што им је дошло до руку, тако да су станови потпуно празни.

Становници куће, после ове незапамћене крађе, били су приморани да организују „Кућну Чолицију“ и тако им је успело да ухвате једну стару обијачицу станова, неку Марусу, чије се презиме не зна, која је била покушала у први