Полиција

. — 1082 —

дотична кафана у ствари мала сеоска крчма а дућан један припојак уз кућу земљорадникову, са малим прометом, онда. се види да се спорни случај може решити и у обрнутом смислу, тј. да дотични дућан, радионицу, па и крчму треба изузети од пописа. Тако случај треба решити када је дућан, радионица, па и крчма саставни део куће или се налази у вези са којом споредном зградом, па чак и засебно на селишту, само ако се утврди да дужник и сам учествује у привредној употреби дотичнога имања и отуда добија неопходно потребну допуну прихода иначе недовољном приходу за издржавање своје породице из свога чисто земљораднич“ кога занимања. Но и тада тако само под условом ако дужник не би имао 6 дана земље без дотичног земљишта. А ако би се имање налазило ван селишта, и то и на селу, а тим пре у вароши или варошици, онда се имање има пописати у сва- · ком случају, јер оно онда има јасно одређен карактер неземљорадничког имања, па и тада када дужник нема довољно земље. Тако са ових разлога: 1) Што закон ничим чак и не наговештава да се оваква имања штите земљораднику. 2) Цно Правило само објашњава да се и оне мале занатлије и њима слични имају сматрати за земљораднике а не и да им се неземљорадничка имања имају сачувати, што значи да се и њима има сачувати само земља, и то њима чак и пре као обележје да им је главно занимање земљорад; иначе, када би они остали без земље, они се не би могли сматрати за земљораднике, те би им се продало све сем алата. 3) Што је основни смер закона да се на селу не створи пролетаријат који не би имао од чега да живи у ондашњем привредном поретку без индустрије и зараде за извлашћене сељаке, док ови данас са развојем индустрије и при већој подели рада имају могућности да нађу себи зараде и средство живота у другом, неземљорадничком занимању, и то тим пре оне мале

Кафана дужника Петра, која је узета у попис, за дуг не може се сматрати према закону као земља, коју је хтео законодавац да заштити земљораднику јер она као такова не претпоставља занимање Аужнику, већ је просто то један шпекулативан предмет, који закон земљоделцу не штити. — По томе, ма да дужник Петар нема онолико земље колико би му закон од продаје чувао, ипак кафана, као предмет шпекулације може бити предмет продаје. — Дужнику пак ништа не смета, да може код суда доказивати противно, или тражити првенствено право на новце који се добију од продате кафане". Максимовић, „Нова збирка", 1894, стр. 206.