Полиција

— 1092 —

дневничарске службе, које је провео од 27. новембра 1924: год. до 25. марта 1926. године, кад је постављен за привременог приправника званичника.

Пред Општу Седницу Државног Савета, пред коју је у смислу чл. 4. закона о Државном Савету и Управним Судо„вима изнето на решење ово питање, Пит су два предлога за решење истог.

По једном предлогу дневничарска: служба није могла бити призната ни за групу, ни за степен (основне плате са. разлога, што у овом случају примени чл. 241. у вези чл. 235. закона о чиновницима грађанског реда нема места, јер се исти прописи као прелазна наређења односе само на превођење на нови закон о чиновницима грађанског реда. Исто тако не (може у овим случајевима бити места примени ни чл. 137. П став закона о чиновницима грађанског реда, јер, се исти односи само на пензионисање. У закону о чиновницима грађанског реда нема прописа по којима би се за степен основне плате могла признати дневничарска служба прт постављењу дневничара за државног службеника после ступања на снагу новог закона о чиновницима грађанског реда, јер се по чл. 47. у вези чл. 14—25 закона о чиновницима грађанског реда за степен основне плате рачуна време од постављења на један од положаја поменутих у чл: 5. закона о чиновницима грађанског реда. Према томе при постављењу за државног службеника после 1. септембра 1923. год. време проведено на положају дневничара не може се признати за степен (основне плате, пошто дневничари нису државни службеници у смислу чл. 1. и 5. закона о чиновницима. грађанског реда, што се види и из чл. 130. пом. закона по коме дневничари немају права, која имају остали државни. службеници по закону о чиновницима грађанског реда.

По другом предлогу дневничарску службу треба при-. знати за пензију и онима, који су постали државни службе-

"ници после ступања на снагу закона о чиновнизцима грађан-

ског реда Чл. 130. закона о чиновницима грађанског реда:

говори о „контрактуелним службеницима или дневничарима". Закон сматра и дневничаре контрактуалним службеницима, што се види не само из речи „или“ у чл. 130. пом:.

закона, већ и из Ш става истог законског прописа, у коме

Ми