Полиција

— 1108. —

само онда ваљано учинити, ако рану, која наличи убодима игле, чистом оштрицом џепног ножа раширимо. Исисати рану може сам озлеђени, или неко други, само:

ако не ма на уснама или у устима отворених раница; исисани. отров се испљуне. |

__У рани заостали отров може се испалити усијаним жељезом или још боље љутим киселинама (кромовом кисели-. ном) или лужинама (кали јевом лужином), а затим се подвез, који и онако не сме предуго остати, отстрани.

· Убоди разних муха, обада, оса, пчела и стршљена могу каткада бити такођер врло опасни, особито ако су убоди многобројни, или ако је дотични инсект, пре убода, био на лешини или болесним животињама (бедреничавим коњима, кравама и т. д.) у

Убоде одмах треба мазати салмијаком или уљем (зејтином), а ако се након убода појаве јаки отоци, треба одмах потражити лечничку помоћ.

Код угриза бесног пса (или које друге животиње) треба одмах отстранити слуз са одела, рана треба да се притискавањем што више искрвари, а затим се поступа слично. као код уједа змије.

У сваком случају код уједа бесне животиње треба безодвлачно потражити лекарску помоћ, да се према потреби узмогне угрижени отпремити на време у најближњи ПастеРов завод ради лечења против беснила, а у ту сврху врло је нужно да се животиња, која је дотичника угризла, било жива било мртва ухвати или тронађе.

Знакови по којима се може бесан пас препознати, јесу: промукло лаје, длака му стрши, најежен је, около тумара и посрће као пијан, мршав је, дољна му чељушт виси и слуз: му из уста цури.

Сваки пас, као и друге животиње које су сумњиве ради бесноће, треба да се ухвате и од вештака прегледају, или убију, да се тиме свака даља несрећа и ширење бесноће спречи.

За спасење обамрлих особа услед које несреће (утопљења, објешења, расућа и т. Д.) има се предузети вештачко дисање.

Вештачко дисање предузима се на свежем зраку и при

паче сек 4 оба

а