Полиција

— 132 —

казну затвора за бешчасне преступе (88 137, 206, 208, 221. итд. и 6) као законска последица осуда на смрт, робију или заточење (8 18 казн. зак.). У првом случају он је увек предвиђен самим законом, траје за време које је пресудом одређено и сам собом престаје по истеку овог времена (3 34 казн. зак.), а у другом случају он наступа као последица само осуде, и траје све дотле док осуђени не поврати изгубљена права.

Пошто се дела, предвиђена у 55 91 и 92 српског казн. зак. кажњавају само затвором, а уз овај се не предвиђа и споредна казна губитка грађанске части, то се она — губитак грађанске части — ни у ком случају не може досудити ни применити за ова дела.

Овај одговор важи и за Стевана Симовића, деловођу општине гостинске с тим, да резервни официр, који је пресудом грађанског суда осуђен само на казну затвора, није изгубио грађанску част, и да се, према овоме, не може сматрати да је изгубио чин све док надлежне војне власти не би по овоме донеле своју одлуку.

ХХХМ Суду општине планиничке:

1) По члану 18. зак. о чувању пољског имања само пољски чувар може, и без одобрења власти и претходне опомене сопственика, убити стоку у штети затечену, „коју не би могао да истера из добра".

Сопственик оштећеног добра може убити стоку, која му причањава штету, само са знањем и по одобрењу власти = тач. 7.9'378 казн. зак. а крилате животиње (кокоши, ћурке, гуске), које у туђу башту прелећу и штету чине, може онај, коме се штета чини, побити зко је претходно њиховог господара опоменуо да их затвори или боље чува, па овај то није учинио. О убијеној стоци мора су увек известити. власт — тач. 118 375 казн. зак. Вредност убијене стоке треба утврдити вештачењем кад год постоји тужба њеног сопственика. Ако је тужба кривичне природе (тач. 7 8 375) вештачење се врши по 5 33 д полиц. уредбе, што значи да вештаке у овом случају одређује сама иследна власт. Вештачење по