Полиција

— 1144 —

био навике живота, Настао је да се француски официри и зиновници прилагоде духу и животу словенскога света, подигнути га и васпитавајући. Наполеон му је био даровао у својину најлетице делове словенске земље, нарочито роман-_ тични Блед и топлу Горицу. Ту и у својој палати у Љубљани приређивао је сјајне забаве, на којима је гостио одабрани део народнога племства. И сам се радо одазивао њиховим позивима на забаве и састанке, а у Љубљани је био створио „Париски Двор“ и „Наполеонов Врт“. Земљи и народу желео је добра, а себи славе. Био је леп човек, срећан и у односу према лепом полу. Живео је одвојено од своје жене; она га је ипак једном, у мају 1810, походила и била је дочекана као краљица. Лепа Љубљана на Јубљанчици сјала се у осветљењу... ;

У својим, доцније писаним, успоменама Мармонт ми: сли да је у Млирији оставио леп спомен, Није. се варао.

ж

Маршал Мармонт није дуго владао Илирском КраљеВИНОМ. Е

Он је био врховни заповедник, а његов је генерални интендант био гроф Доши.

Међу њима не бејаше хармоније.

Данас се с поузданошћу може казати да је маршал Мармонт гледао да код народнога племства, а и код свега становништва, задобије поверења и оданости више но што би, можда, један намесник туђег суверена морао имати. А то је оно што се грофу Дошију учинило сумњиво. Долазак једне српске депутације из Шумадије као да је и нехотице слектризовао неповерљивога грофа. Шта су ти бунтовни Срби, пријатељи иначе руски, ту и тада тражили, и да ди су дошли сами и по својим побудама или, можда, по поруци намесниковој» Ни данас се на сва та питања не може исдрпно одговорити. Осем првака, Рада Вучинића, не знају се имена осталих депутата. Али начин како је Мармонт примио те људе, мистериозност њихова доласка и повратка, немогућност да се ишта ближе сазна ни од Мармонта ни од Дучинића, а посебице неке спреме намесникове —- као да