Полицијски гласник

ВРОЈ 1

год. и 24 дие. таксе и трошкова око забране, за рачун повериоца Густава Штока трг. из Беча. I. Ствари нађене у дућаиу: ]. 10 метри ттоФа »камгарн« за летње одело, вреди: 50 00 дин. 2. 15 » » вун. грао „ » » „ 75-00 „

1 пар новог одела од »камгарна« № 46.

35-00

2 капута лака од листера, грао • • • •

10-00

3 бела ируслука летња од пикета • • •

3-00

4 метра штоФа »монтоњака" плавог, за

зимске капуте

24-00

Свега

197-00

II. Ствари нађене у кући:

2 кревета блехана, добро очувана ....

40.00

2 нова политирана ормана

70-00

2 женилска тепиха — половна ...

20-00

10, 2 политирана астала и 6 столица од трске

35-00

11,

1 умиваоник политиран са великим огле-

далом — нов

20-00

14,

2 астала кухињска

20-00

15,

разно кухињско посуђе и 1 шпархет полован

20-00

Укугшо 412-00 „

И словом четири стотине дванајест динара. Сем пописатих ствари, није се више ништа могло паћи ни у дућану ни у стану дужникову, што би се могло по закону узети у попис, до измирења дуга и трошкова. * Изврпшоц иоииса Продеаиоци: лисар Петар Стевић кројач с. р. II. Правдић с. р. Нивола Топалови!. абаџија с. р. По извршеном попису предстаде извршиоцу г-ђа ЈозеФина жена дужника АдолФа на изјави: Све ове ствари на^ене у кући моја су својина, што могу и на суду доказати. За то молим власт, да се ствари из куће не износе, док не докажем моје право својине. Јозефина Грос с. р. Дође и г. Коста Драговић кућни газда па изјави: Мени дугује дужник А долф 180 динара кућне кирије, па како по закону све ствари служе мени као гаранција за кирију, не одобравам да се исте из куће износе. Коста Драговик трг. с. р. Угштан је дужник А долф , да ли су наводи његове жене ЈозеФине и г. Косте Драговића трг. истинити — каза: Наводи моје жене и г. Костини истинити су. Ствари су женине, а за кућну кирију дугујем 180 динара. Дуг по овој забрани признајем, као шго сам то и усмено признао при пријему решења. Адолф Грос с. р. РЕШЕЊЕ: Пописате ствари, које су нађене у дућану предају се на чување под законом одговорношћу одређеном стараоцу г. Н. Барукићу, а ствари нађене у стану дужниковом, кућном газДи г. Кости Драговићу, такође под законом одговорношћу. Ј>ђа ЈозеФина жена дужника АдоФа Гроса, која полаже право својине на пописане ствари, упутиће се решењем суду на парницу да тамо и докаже својину. Извршит. Писар П. Нравди!« * У дућану је било још неких иредмета, две утије, астал за пеглање и др. ствари које скадају у алат, ну писар их по § 471. т. 4. иије узео у 110пис.

Признајем да сам у списку означене ствари од бр. 1 до бр. 6 закључно, примио на чување под законском одговорногићу. Стараоц Н. Барукић шпекул. Признајем да сам примио на чување под законском одговорношћу пописате и у списку именоване ствари од бр. 6 до бр. 15 закључно, до даљег решења власти. Коста Драговић Оверава писар П. Правдић (наставиће се)

0ПШТИНА

Под овим насловом и у овој рубрици, писаћемо редовно о овој ћелијци државног организма, што се зове општина. Постанак општине и развитак њезин, биће нам прво оделење нашега писања. Овим радом, ми се надамо, да ћемо упознати наше читаоце, са истинском вредношћу ове установе, како за грађански живот, тако и за појединца, у овом. Јер стварно познавање једног принципа повлачи за собом и стварно поштовање за себе. Никада човек неће уважити једну ствар колико треба, ако је само с једне стране — иовршно — познаје, као што ће да је уважи и цени ако је свестрано појми. Има опет ствари, који су и дан и ноћ уз човека, па их никад није дубље проучавао, баш зато, што су уз њега самог. Напослетку немогу сви људи проучавати једну ствар подједнако, зато, што су им послови разнолики, те с тога ћемо ми у овој рубрици одменити све наше раденике и трудбенике на другим пословима. Док будемо писали о овој теми ми ћемо замишљати општину као једно засебно тело, а остави ћемо за доцније да се у њену унутрашњу радњу упуштамо. На постанку њезином задржаћемо се мање но на њезином развићу а о овом последњем, стараћемо се, да ни једно правило не истакнемо, које неби могли уткрдити неоспорним историјским законом општинског живота. То напомињемо, само као Факт, да нас у овом писању неће руководити ништа друго, но право истраживање историјских начела, на којима су засноване до данас најсавршеније општине. А и што би се руководили ма чим другим, кад историјски признати закони у друштвеном животу, надвлађују све силе па ма какво оне биле. Зар би могли казати, да је неку општину створио какав монарх, или државна влада, или какав председник републике, кад за то у историји немамо примера. Њезино стварање налази се у њојзи самој и ту је закон њезиног постања. Она је дакле, постала независно од воље појединог човека, па ма такав човек био и неки силник; њу је створила нужност људске удружљивости. Удружљивост је природни закон људског живота, а тај се закон најбоље види у процесу стварања општине. Оне пак, илустрације друштвеног живота, из којих се такође види овај закон људске удружљивости, махом су доцније, али најјача илустрација која видљиво обележава овај закон, то је она у стварању општине. Историја, као наука, није до сада обележила ма какво сазнање, да је човек кад год могао да живи на усамљен начин. Није мигућа за овакав појам ни претпосгавка, зато што је човечији опстанак у самој природи немогућ на усамљен начин. И код самих животиња, опажа се инстикт за неком заједницом и састајањем. Сам природни закон и сама, нужност људска да се здруже, повлачи собом, као неизбежну последицу удружења

ПОЛШДИЈСКИ ГЛАС НИК