Полицијски гласник

БРОЈ 1

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

5

жртва а при том буде ли се пазило само на то, да конопац дође тамо око врата где се већ налази знак од њега, онда ће се једва моћи познати, како је паступила ирава смрт. У томе је доста важно и то, што је испитивањем многих судских лекара — већ урврђено, да се знак од конопца, који је постао на телу жива човека, не може по спољашности разликовати од знака који је постао на мртвом телу човечијем. Исто тако не може се научно тврдити ни тобожњи карактеристични изглед лешева обешених. Помодрело лице, пена на уснама, испао језик, ерекција пениса, јаче лучење слузи, на женским сексуалним деловима и многи знаци смрти од вешања, који као бајаги „не варају«, могу код обешенога доћи, али могу исто тако и изостати и наћи се код лешева, код којих је наступила била смрт на други неки начин. Наравно и овде, истражник треба да се причува од препагљеног претпостављања, како је трећа рука могла помагати у убиству. пошто има доста случајева, да су самоубице покушавале прво један, па други, па више н најзад неколико других начина смрти, и најпосле дохватили се поузданога коногта. Обешене самоубице, који су имали на себи рану од иушке, која није смргоносна, па можда и по неку дубоку рану од оштрога оруђа не иду у ред ретких случајева. С те је стране знаменито, самоубиство, које се више пута по јавности спомињало, како је једна стара девојка, која је нанела себи, две доста дубоке ране, оштрим оруђем близу срца, па је потом крв зауставила а истеклу крв брижљиво опрала, и тек се тада обесила. Дође ли до знања такво сумњиво самоубијство, онда се морају смишљено проценити све спољне прилике и околности. Писмо које је самоубица оставио, ваља прочитати, али га не треба сматрати као доказ, а ако је могуће, ваља упоредити рукопис са рукописом, који је несумњиво баш онога лица које је обешено, Ако се не може ово одмах учинити, онда ће се моћи бар то утврдити, да ли су рукопис, стил, и ортографија отприлике такви, да одговарају сталежу погинулога. Ако је у писму наведено, нешто, као узрок самоубијству, што се може лако доказати, нпр: Финансијски губнтци, домаће бриге, болест ит,д. онда случај постаје тиме мање сумњив. Не наведе ли се никакав узрок, или се наведе досада од живота, или страх од чега било, што се не може тачно доказати. онда у толико више ваља бити пажљивији. Исти је такав случај, ако је писмо тако написано, да изазива човека да помисли, да је код писца са свим изненадно наступило душевно поремећење, којега раније није било. Не треба испустити из вида и то, да ли су хартија, мас.тило и перо, којима је писмо писано, баш својина погинулога или нису. Ако је тако, онда ово наравно не доказује још самоубијство, пошто је убица могао и после свршенога дела на лицу места ФалсиФиковати писмо. Не нађе ли се код умрлога никаква слична артија, онда ако је нисмо очевидно написано другчијим пером, него онаквим каквих су нађена код погинулога, онда је случај свакако сумњив. Треба имати на уму да такав случај неће тако лако доћи код сиромашнијих људи, пошто узрок таквог маскираног убијства може бити понајвише похара, наслеђа, а можда и љубомора или освета, јер тако добро смишљена и извршена убијства, скоро су увек дела образованијих људи. С тога, на тај начин, убијеиог човека, ретко ће те наћи у сиромашном сељачком вајату или у отвореној нољани, него понајвише у спаваћој соби или соби за рад, тако, да ће се поменута испитивања због хартије, пера и мастила, моћи одмах предузети. Дотле је чиновник већ могао одприлике сазнати, да ли је злочин наступио због харања, ко је имао да наследи умрлога, и укратко, да ли је ко од дотичнога убиства могао имати какве корасти,

За овим ваља поклоиити пажњу, оруђу, којим је извршен злочин и како је ово употребљено. Околности ће, утврдити, да ли је конопац, гајтан, кајиш, шал ит.д. о коме је погинули висио, својина његова; да ли је когод трећи имао удела у овим сресгвима; а што је врло важно, — да ли је ово оруђе које је у овом злочину употребљено, било изабрато с особитом бригом или није. Свакако је истина да се самоубиства вешањем, иредузимају често са врло неподесним средствима, нпр.: сувише слабим канапом или опет тако нечим слабим. Ово је код већине случајева, у којима самоубици није ништа друго сгајало на разположењу или у којима је он хтео или морао тако нагло да ради, те није нмао када ирибрати. Ово се нарочито дешава, код душевно оболелих самоубица. Али по правилу увек ће се доказати то, да је самоубица са највећом бригом и пажњом вршио избор срестава. Њему је било до тога, да оруђе буде јако и ноуздано, да се замка брзо и лако стеже и најзад (изгледа на први поглед ненојмљиво). још и до тога му је стало, да ли ће оруђе кад се употреби ироузроковати болове или неће. Због тога су, честа самоубијства, — платном, меканим шалом, дебелим гајганом ит.д. док ме})утим, замком од жица, врло су ретка. јер једини познат случај да се неко обесио о ланац није био самоубилачки, него дотичнога је у потпуно пијаном стању обесила рођена жена ланцем, привезавши га за греду. Кад је та жена опазила, да се појавила сумња и кад се отпочела истрага онда се и она одмах обесила, и то шта мислите, о врло мекан пешкир. Свакако мора бити што тачнији опис оруђа и његовог облика, а нарочито опис његов према начину упогребе, како би се доцније, могло доћи, до могуће сумње, и до основа за даље истраживање. На овоме месту, ваља напоменути и то, да је састав што тачнијега описа у протоколу којим се констатује злочино дело најбоље срество, да се открију важне појединости. Докле год се гледа, и само посматра стање, па ма како било брижљиво, дуго и ма како оштро, ипак ће се превидети пуно појединости, а нарочито се неће опазити бесмислице. Али, оне ће упасти у очи, кад се припази на то, да се ствар опише што тачније и што очигледније. Ово се начело, као најважније препоручује младом чиновнику. Утврђено је, да важне околности, које тек доцније уносе јасност у неки случај, врло често упадају у очи, тек, кад се чита или диктира протокол, и уноси у њега опис стања ствари и начин извршеног злочина; наравно, ово је тек тада могуће, кад се тај посао врши полагано, уредно и тачно. Појмљиво је, да човек мора наићи на празнине и невероватности, кад се пође од општега ка посебноме, од узрока ка дејству, од ранијега ка доцнијему и од онога шта се хтело ка ономе шта се постигло. Цртач ће најбоље разумети, кад га ко подсети, да се погрешка каквога цртежа нроналази најлакше и најпоузданије, кад се он погледа у огледалу. Исто тако на лази се, тако рећи као у огледалу, погрешка једног догађаја, баш у његовом тачном опису. „Погрешке једног дога^аја", чине оне бесмислице и немогућности, које постају, кад је каква радња друкчије намешгена, него што се она одиста десила, претпостављајући да се није при том намештању поступило са свом могућом предохраном, лукавством и рачуном. Али овако се непостуца, нарочито код великих злочина. Увек се дешава већ често спомињата она велика бесмислица, коју ће учинити и најизвежбанији и најлукавији скоро увек при извршењу злочина. Зна се за један случај, у коме, код једнога обешенога, који се тобож, обесио сам, одмах посумњало у то да се дотични није сам убио па се пријавило власти, ире но што је и скинут са вешала. Саслушањем потпуно поузданих и сасвим незаинтересованих сведока, могло се утврдити, да је стање које се затекло осгало сасвим непромсњено,