Полицијски гласник

БРОЈ 3

ПОЛИЦИЈСКИ ГАЛСНИК

Бркић се није у почетку хтео цредати, на шта чиновник викне гласно: „господине поручниче, командујте војсци »готовсе«. Тада Бркић поверује, да је збиља војска опколила кућу, па онда проговори изнутра: »Капетане, предаћу се ако ми даш реч, да ми нећеш ништа учинити®. Чиновник полицијски обећа, да му ништа учинити неће и док му је задавао тврду реч, дотле један пандур с противне стране куће опапи на Бркића кроз прозор, али га не погоди. 1 ) Тада Бркић укори чиновника говорећи: „Зар ми задајеш реч, да ми ништа нећеш а овамо умал' ме не уби твој пандур". Једва је успео чиновник, да га увери, како је то непажњом пандуровом било, и како се неће више поновити. На то Бркић отвори врата и баци оружје, а пандури га свежу, Чиновник га упита, гди ти је друштво, а Бркић покаже овога Симу. који се бно сакрио под једно буре. Пандури подигну буре и нађу под њим овога хајдука, који се беше уплашио, као и свака пржибаба. Кад су их извели из куКе, тада ће Бркић упитати чиновника, гди му је војска, на шта овај одговори, да нема више потере собом, него ових шест пандура. Бркић се љуто покаје што се тако у лудо предао и рекне: »Е капетане, јевтино си прошао, а да сам знао да вас је само шест, ни један не би однео живу главу«.И овај Сима а и Бркић, ухваћени су пред зору у Владимировој кући, а док су стигли до среске канцеларије, дотле су и то уз пут, проказали све своје јатаке.

ДУШАН МАГАЗИНОВИЋ. Ова слика представља, једнога између оних крадљиваца и коцкара, чији је начин крађе и остали мариФетлуци у овој, описан у књигама г. Тасе Миленковића, нашег познатог кримина-

листе. Његову слику доносимо у овом броју зато, да читаоци виде, од каквих индивидуа страда наше друштво, и какви шмокљани задају грдан посао полициским властима. Кад га човек посматра, не би дао за њега ни покварен грош, а међутим толико је нанео штете појединим грађанима, крадући их и варајући их, да се не да у кратко описати. Одан крађи и коцкању, у вечитом је послу и увек задаје бригу полицијској власти, да кога не похара, или да кога не превари. ') Јамачно, подакомио се за 15.000 дин. уцене.

Он је родом из Ужнца, а стар свега 27 година. По занату је памуклијаш, но не ради га, зато што му се допада више овај други занат. Кад је свршио два разреда реалке, отишао је на занат, па пошто је и овај изучио, одао се крађи и коцкању. Кажњават је много пута због скитње и коцкања а последњи је пут кажњен за просту крађу, коју је извршио у рејону кварта варошког. Као што му слика показује његов спољни изглед, види се на првом месту, да је глават, по чему се одмах да познати. Коса му је цриа и чекињава, а обрве велике и црне. По лицу је Флекав и пегав, а бркова готово и нема. Иза врата (то је што се на слици не види) има један повелики младеж. Ко није рад, да трчи у полицију и тражи загптите од лопужа, нека га добро уочи какав изгледа, па онда нека га се причува.

СЛИЧИЦЕ ИЗ КОЦКАРСКОГ ЈКИВОТА

(НАСТАВАК) — С њима, насгави Марко, ми тргујемо на »свој 1< начин! Знате, и та трговина добро пролази, кад се не може што крупније да »здипи (с . Кад нас потера „баксус" по варошима, а ми паднемо гди год у село. Тамо смо и сигурнији него у вароши. Нарочито вас у Београду гони онај Љуба наредник. Ама, то је наш зао дух! Само да њега није, све би боље било. Познаје нас свакога у главу. И да видите чуда! Нађемо га и онде где мислимо да смо најсигурнији. Испадне пред нас као из — вертеиа. Да га ђаво носи, овде нам се већ попео, И ту Марко показа прстом на врх од главе. — Море немој ту ваздан увијати, већ причај о тој вашој трговини са кокошкама. — Море, овај Љуба ... ех . .. да ... знам, где сам стао. Дакле, доћемо тако у село, ноћу, па се ушуњамо у авлију каквог сељака. Они пусти пси баш нам не дају живети. Знате, да су као курјаци, а зли, Боже, зли, да те растргну!... Него, и за њих имамо лека. Понесемо собом мека леба и љуте ракије. Чим се јавну из кошаре, а ми им добацимо кроз плот комад леба, натопљен у ракију. Да се покрве' отимајући се о то комађе. Они ждеру а ми бацај, док се на покон не опију, Подвију репове, па једва натрапају на кошару.. Да се покидате од смеја како изгледају. Нисте никад видели иијано псето? — Нисам! — Штета, а то је прави »циркус 11 ! Чекамо тако једмо пола сата па онда јала преко плота у авлију. Ту тек настаје наш прави посао! Кокошке сеоске обично спавају по дрвећу. Има их тма Божија! Полако се довучемо до испод дрвета да нас не осете, Запалимо жигицу и њоме упалимо парче сумпора што увек уза се носимо... Дим од сумпора занесе и опије пилеж, и онда једна по једна пада на земљу, ама ни да крекну. Опруже шију, опусте крила, па право на нашу — врећу За тили час пуна врећа. Ко ће онда ко ми? Сутра дан однесемо »еспап« на пијацу. Тамо се направимо важни и држимо се на цени. Чим угледамо каквог полицаја ми се шмурнемо у гомилу. — Ето, тако раде трговци, оваки, као на прилику — ја! — А мечка? — Их, не спомињите ми само мечку, да је ђаво носи! (Наставиће се)

КОЦКАРСКИ — ЕГАВАЧКИ - ЈЕЗИК (Наставак)

Кућа КаФана Слепац Вашке

Унча Пљуварница Гегавац Цике