Полицијски гласник
26
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
ВРОЈ 4
оваким задатком: један у Франкфурту, други у Цириху, трећи је у Бечу а четврти у Риму . .. Ништа тако неће зЛплашити и забринути нолиЦајца у Берлину, Бечу или оног у Паризу, него када му се јави, да је виђен овде или онде овај или онај аиархиста. Ја сам више нута био у приликама, да видим. У таквоме случају цео полицијски апарат ставља се у службу. ТелеграФ и телефон не престаје радити. Сви агенти као у некој грозници. Све то трчи иа посао. Али у осталом, та је пажња и оправдана. То је непријатељ ирема непријатељу. Или ће полиција смрсити конце анархисти, или овај полицији. То је више пута бивало. Крије се број, штампа је берлинска и сувише патријотска, на о томе неће ништа да јавља, али како се казује, биће да је последњих година погинуло на осам полицајаца у ревносној служби противу анархиста. А анархисте не крију. Они јавно осуђују на смрт. И још пошљу осуђеноме чиновнику нресуду иџ — знање. Овога месеца убијен је један од највештијих и најревноснијих агената. На два дана пред смрт, добио је поштом пресуду, која је гласила : — Господине .. . Ви сте се показали и сувише ревносни у гањању и хватању наших другова. Са тога је извршни одбор у синоћној својој седници решио: да се казните смрћу. Ова ће се казна одмах на вама извршити. У Берлину . . . Извршни одбор анархиста. Наравно, одмах је стављена у иокрет цела полиција. Четири агента одреде се, да прате и чувају свога друга и нријатеља.- Али им сва. пажња није номогла. »Осуђени« агенат убијен је ножем трећега вечера у свом стану. Ја сам гледао срџбу и грозничавост, која је овим поводом у берлинској нолицији завладала. Чланови нису три ноћи ока склопили. Обиграсмо сва сумњива места. Али како ћеш ухватити убицу. када је можда половину оних, који заједно са убијеним станују, стојало у служби и на помоћи анархистима. Полиција ради енергично и вешто, али је и зло велико. Баш јуче ми је инспектор показао шифру анархиста и како ју је разрешио. Био је срећаи да је преко једнога агента у Берну ухвати, али шта је вајде, анархисте ће то одмах сазнати, и разуме се, шифру изменити. (НАСТАВИЋЕ СЕ)
И С Т Р АГ А
III 0 повреди тупии оруђем Тупа оруђа, којима се најчешће врше телесне новреде, јесу: песница, округло камење, штапови, батине, мотке и томе иодобна срества, у која снадају и кућни судови, који се лако не разбијају. Положај, који истражник при оваквим делима заузима, врло је тежак. Најтежи је за њега овај положај, кад нема лекара и кад сам мора да констатује многе важне ствари. Усљед овакових догађаја, од велике је користи, ако је иследник упознат са медецинском иауком, макар то.лико, колико је за ислеђење потребно. Нађе ли се пак иследнику при руци лекар, он мора да управи своју радњу тако, како ће бити најкориснија за истраживање и ислеђивање појављених случаја. С тога иследник мора да доведе у склад све изјаве лекареве са својим ислећењем. ако жели да му не остане безуспешан рад. Он је дужан стављати лекару'таква питања, која иду упоредо са истрагом, и на тај начин постићи узајамни споразум са лекаром, иначе би му могла остати сва радња без вредиости. Но врло се често дешава, да тупа оруђа, која се као такова сматрају, производе повреду, за коју би се могло рећи да је дошла од оштрог оруђа. Наводи се у пракси један случај, гди је, неки одвећ снажан човек, дохватио једну осечену грану, која је била четири
метра дугачка а међу тим имала је три крака и њоме ударио свога противника те га на нет места тешко повредио. Пребио му је ребро, иовредио слабину и најзад згњечио му плућа. Мећу тнм иовредама биле су неке, које су потпуно личиле као да су дошле од оштрог оруђа. С тога је правило, да се при већем броју повреда, воје су дошле услед тупог оруђа, сматрају н остале иовреде од таквог оруђа, док истрага не обелоданн све. При једној онет ствари, у некој кафани, снажан један човек дохвати тешку асталску плочу н њоме поче ударати своје противнике. У томе је скоро све повредио по глави. Код таквих повреда нема великих тешкоћа за оријентисање истражниково, али је теже за њега поћи правцем истраге код оних новЈ>еда, које су дошле ус.тед пада, или услед бацања на тврд нредмет, па онда, при несрећним случајевима, при Фабрикама, мостовима, железници и т. д. Код већине повреда могу се претпоставити ова начела: I., Из Самих повреда не може се одмах доћи до резултата па да се зна, са каквим је оруђем произведеиа ова повреда. И тупа оруђа могу произвести новреде које лнче да су од оштрог оруђа. а., Овде се не могу узети у рачун, али морају имати на уму они случајеви, где се код тупог оруђа једва приметно налази неки оштар вршчић, н. пр.: на некој округлој тојаги један мали ексерчић, или једна мала дрвена бодљика. Наводи се један случај. гдн је неки човек добио повреду на челу, која је била скопчана са нотресом мозга. Гледајући ову 'рану, могло сс закључити, да је она произведена усљед удара неке сикире или сабље. На нротив, доцније се показало, да је дотични ударен мотком. На тој мотци примећено је, да се одвојио један мали цеиак у виду троугла, којн је међу тим био врло оштар. Тај је цепак стајао у такој јакој вези са мотком, да се и могла са њиме извршити повреда. У оваквим приликама не треба сметнути с ума и то, да се врло често загубе оруђа с којима је извршена повреда; ексерчић лако испадне, цепак или гранчица лако се одломе и т. д. Ово долази отуд, што злочинац, готово никад, не оставља мирно оно оруђе с којим је учинио злочин, него га баца у страну са свом својом снагом. Овако пак употребљено оруђе при повреди ие треба никада одбацити, него га треба тачно и у означеном нравцу испитати. б., Туиа оруђа, употребљена са јаком снагом, могу често да произведу оштре повреде у извесном правцу, нарочито кад је склоп костију за то подесан. При оној битци, коју смо навели раније, и у којој је било оруђе тешка асталска плоча, један од повређених добио је оштру рану на глави. Ово је дошло усљед јаког притиска на кожу и кости. Код иравих — равних — повреда нрави се разлика што су једне произведене шиљастим, а друге облим оруђем. Оне повреде, које су дошле од шиљастог оруђа, имају често клинасту Форму, док оне друге показују скоро увек разгњечену основу. 2., Навала крви, не доказује поуздано величпну употребљене силе. Ова навала крви мења се услед Форме употребљеног оруђа, даље, но месту тела, где је рана учињена, а и но самој поврећеној личности. Познато је, да је навала крви и норед једнаке снаге и Форме оруђа, код одраслих незнатна, а код деце и стараца много јача. 3., Ако је ору})в, којим је повреда произведена дејствовало управно, онда. ће рана имати облик угшечене раздвојености коже, — док међутим, ако је оруђе дејсгвовало са стране, рана ће имати облик задеротине. 4. Наступи ли позледа ране, онда она повлачи собом, врло често и смрт. Но дешава се, да рањени живи подуже; н. пр. са новредом у џигерици живи од I—12 дана; са пукотином на глави 3—12 дана, са задераним цревима 10 часова и т. д. При неким околностима, потребно је на ове ствари обратити озбиљну пажњу. Наводи се један случај, како је неки човек бачен са балкона и није с поља био нигде повређен. После четири дана умре, и као узрок смрти, сматрала се капља. Тек при секцирању, докаже се, да је тај човек имао у џигерици једну задеротину од 4 см. дубоку. 5., Код дејства јачих снага, н. ир. нри падању, при засипању при загњечивању итд. могуће је да наступе унутрашње