Полицијски гласник

БРОЈ 4

а он га означује као једног од најокорелијих светских зликоваца и разбојника. Осуђиван је небројено пута, а много је пута Т1 бегао из апса.

СЛИЧИЦЕ ИЗ ЕОЦКАРСКОГ ЖИВОТА

I. (ПРОДУЈКЕЊЕ -— СВРШЕТАК) Умал' се не уписах због мечке у 1 — иокојне. Ама онај Лаза в ^ак« прави је' окачењак. Он ме је на мечку. и намамио, ■Знаш, ја сам му једном жестоко подвалио на »иопа«, па ми се после с мечком иоштено осветио. То је било у Великом Извору. Тамо на ђавола натрапах на Л&зу. Он ми рече, да у кошарп Јона Првула има кокошака. Само, вели, провуци се кроз вратанца, на — пуна врећа. Ја онет идем у ИзворчиК да здипим једној снаши низу дуката. У Бољевцу ће мо се наћи, па ћемо брацки ћар ноделити. За кокошке имам доброг муштерију. Дакле, у Бољевцу ће мо се наћи ?... Лаза оде а ја се снремах у лов на — кокошке. Лак посао, а ту сам вешт. Чим се смркло, ја ти се примакох до кошаре Јона ГГрвула па тн полако отворим вратанца и ировучем се унутра. Тек што се обрех у кошари, а неко ме дочегш преко паса па стаде стезати да ми ребра иочеше пуцати. Хтедох се бранити али ми обе руке упадоше у неку чупу. Па онда, чух неко мумлање. Боже свети, та ово је неки — ђаво. Човек није чупав и не мумла. Почех се дерати на сав глас. Свет се узбуни па навали на кошару. Она напаст стеже ли стеже, па све мумла ... Једва ме спасоше беде, Тек онда спазих да је то била нека циганска — мечка. Ех, Лазо, Лазо, ти си ме у овај белај бацио!... Знаш, неки цига преноћио код Јона, па мечку стрпао у кошару ;-а буде сигурнији, а ја на ђавола, натраиах на њу и у мал' не погибох... Ама, све ми је то Лаза крив. И сада, не бојим се толико ни Љубе наредника колико једне циганске мечке . . . Здравља ми! . . . —- Е, кажи ти сад мени Марко, како сте оно онда за једно вече дигли десет кеса, оним сељатдима. — Их! то је господине и сувшне. Ви тражите да вам све марифетлуке одам. Не, не, то није могуће, јер . . . — Море казуј, или ћеш сад у ладњачу! — Па лепо, али... да ме после овога пустите кући. Бога ми имам »посла«. — Добро, пустићу те, само испричај. Марко отпоче : >— То је било у ка®ани код »Кеца«. Нас 5—6 од »овога заната«, знате, остали смо баш »шворц«. Нисмо имали зашта ни дувана да кунимо, а црева нам направише читаву револуцију по трбу-у. Досетим се јаду, како да до^емо до мало ситна трошка ... Пред каФаном било је 30—40 сељака који су продали свој мал у чарпшји, па се спремају да иду кући . . . Намигнем ја »мојима« и они су ме разумели . . . Вама ј® сигурно познато да ја добро певам? — Знам . .. — Е, ја чим уђох, седнем за једним празним столом у сред каФане. Седох, затурих се на столици и подвикнем ти колико ме грло носи: »Закукала Миланова мајка«. Певао сам са таквим одушевљењем, да су за тили час они сељаци испунили каФану око мене. И, док сам ја извијао са овом севдалијском песмом, дотле су моји ортаци површили свој »иосао«. — Ето, тако вам је то било, а сад молим вас пустите ме да идем кући . . . — Иди, рекох, нека те ђаво носи.

КОЦКАРСКИ — ЕГАВАЧКИ - ЈЕЗИК (НАСТАВАК)

Укради Гепи Сакри ме Скењај ме Дај ми Тињавај ми Не дам Ницам Хаљине Мунтаре

Кад ноћ спусти своја крила, онда он на земунској обали седа у чамац и весла право Београду. Кад доплови на нашу сч'рану, онда обично у „бари венецијц« веже чамац за врбу, и пусти се да лови ио Београду. Тако је увек крадом прелазио а ако га не ухвати полиција, онда се крадом и враћао у Земун. Он је са својим друштвом, поарао г-ђу Ленку Нешићку на врачару, па онда Д-ра Брила и многе друге београдске становнике. У Тасиним белешкама може се о њему још више читати,

То је један од оних варалица и кесароша, који по вашарима цуњају и ту подбацују сеоском свету лажне дукате

ИГЊАТ ИГЊАТОВИЋ — ЗЕМУНАЦ опасан разбојник и лопов. Да ли је овај зликовац родом из Земуна или је само живио сталио у Земуну, немамо о томе тачних нодатака. Али је врло често одотуд прелазио у Београд да краде и пљачпа.

или наполеоне. Кад му- та сезона прође, те нема вашара, онда се увлачи у кућу и краде шта дохвати. Слика преставља верну спољашност његову, зато је треба запамтити, па га се онда добро чувати.