Полицијски гласник
БРОЈ 6
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
47
брижљиво сложене најФиније цигарете и најфинији дуван, на који се у Француској плаКа врло велика царина. Лепа поука и за наше царинске чиновнике. Скочила у провалу. — Двоје мдадих заручника из једне цовеКе вароши у Немачкој, дигоше се после свадбе да путују по Италији. Враћајући се отуд падне им на памет несрећна мисао, да сврате у злогласно коцкарско место Монте Карло (Монако). Заручник који је био прокуриста једне велике трговине, бавећи се у Италији наплатио је уз пут и многу вересију, тако да је имао код себе и господаревих новаца на 30.000 динара. Дошавши у Монте Карло предаде он те новце својој невести из бојазни да се не превари, те да се почне коцкати са тим туђим новцем. Но ипак држаше, да није потребно да са свим украти себи то задовољство, те за то оде међу коцкаре да време проведе и да при том окуша мало и срећу. Дошав тамо улагаше и он по један два лујдора, при чему час добијаше, час губљаше. Најпосле му се и то досади и он се у најлепшем расположењу упути гостионици где је одсео, да тамо узме своју невесту и да заједно с њом сиђе доле на ручак. Но како се необично зачуди, а доцније пренерази, кад виде да му жене нема у соби и кад ништа не могаде о њој дознати. Он полете напоље, да је тражи по свој околини, при чему га потпомагаху Француске и талијанске власти, али све оста у заман. Савладан болом и тугом врати се јадни младожења натраг у Монте Карло. Кад се већ поче спремати да се врати кући у Немачку, дође му један служитељ из касине и каза му, да је он његову младу жену видео за коцкарским столом, где се коцка — улагајући све банку за банком. Кад је најпосле приметила да је кеса са свим празна остала, отиде у највећем узбуђењу и забуни нагло из коцкарнице, оданде је брзим кораком прошла кроз парк до мермерне ограде, где се на њу наднела и пре него што јој је служитељ могао у помоћ притећи, скочи у провалу под брегом. Страхота нагрђен леш нађен је одмах на месту где је јадница скончала и сутра дан у највећој тишини сахрањена у тамошљем гробљу.
КОЦКАРСКИ — ЕГАВАЧКИ - ЈЕЗИК
(НАСТАВАК)
Вог
Готивац
ударати
баштати
УДри
баштај
столица
четворка
играти
тракати
играј
тракај
јести
њупати
једи
њупај
да једемо
да њупамо
пити
пљугати
да пијемо
да пљугамо
пи
пљугај
имати
цањати
има
цања
нема
ница
глава
кања
Задатак: Шдракај ме готивно ждракавицама да ти редам.
ТРАЖЕ 0 Е
Општина београдска, актом од 1. т. м. бр. 4774, јавља: да је на дан 29. августа т. г. непознато лице ушло у канцеларију кланичног одсека суда општинског и исекло из средине
књиге петнајест бланкета сточних пасоша, и то само дупликате, од броја 9252 па закључно до броја 9268, серија 1 ј ХХ1. Сваки треба да обрати пажњу на ове пасоше у свом реону и да о нсходу поднесе извештај у року од 10 дана. Станоје Станковић. из Скобаља среза тамнавског, округа ваљевског, пријавио је: да му је жена Марија одбегла на Преображење ове год. са Станом, женом Василија Недељковића из Јабучија. Са собом је однела 70 динара новаца и све кућне ствари. Уједно, да је са собом одвела двоје женске деце, једно од 15 а друго од 11 година. Марија је стара 50 год., груба од краста, ониска, сувоњава, саката у један прст на десној руци. Образа је малих, плава и зуба крезавих. Управа београдског казненог завода, актом од 3. т. мес. № 4586, јавља, да је истог дана по подне око 5 часова побегао — испред чувара при спроводу са рада у Топчидеру у казамат — осуђеник Недељко Тодоровић из Грнчара, округа подринског. Недељко је стар 24 год., стаса средњег, косе смеђе, уста умерена, чела малог, образа дугих, бркова малих смеђих. Од одела државног однео је: пар веша, капу од белог сукна и опанке. Управа београдског казненог завода, актом од 4. т. мес. № 4638, јавља, да је 4. ов. мес. по подне око 4 сахата побегао са рада из Топчидера испред чувара топчидерске екоаомије осуђеник Никола Тришић из Салаша, окр. подринског. Никола је стар 30 год., висок, косе смеђе, дугих образа, чела обичног, очију граорастих, обрва смеђих, уста умерених, а браду брије. Начелник среза сврл,ишког, депешом од 4. о. м. № 7332, јавља: У селима Манојлици и Лукаву нађени су крадени коњи и то: кобила длаке зелене, матора 4 год. и кобила длаке доратасте на леђима беле белеге, убијена од седла. На десној страни трбуха има гуку. Кобиле ове дали су некаква два циганина у трампи за друге коње. Од њих је један казао да се зове Вујица Ибрин, а други Милан Стевановић из Јаловића Извора. Вујица је стаса високог, црномањаст, косе и очију црних, стар је 26 год., у оделу: чакшире и гуњче од црног сукна, шлофјанки шареној. Носи жубару и опанке. Милан је стар 20 год., омален, сувоњав, лица црна, ћосав, од одела има чакшире и гуњче од сукна, шубару и опанке. Траже се сопственици нађеним коњима, а тако исто и лопови. Начелник среза драгачевског, депешом од 6 тек. мес. бр. 8768, јавља: да је Ратко Дробњаковић из Крстаца родом из Турске, који је био у притвору истог среза под ислеђењем због више почињених крађа, побегао синоћ из апсане. Ратко је стар 17 год., стаса средњег, сувоњав, у апште плав, велике косе, густих обрва, носа дугачка. Одело: кошуља и гаће сељачке, памуклија и зубун од црног сукна, шешир зеленкаст, ■— бос. Начелник среза ресавског, депешом од 7. т. м. бр. 12084, јавља, да је Павлу Миленковићу из Витежева несгало једне кобиле, длаке алатасте, чело цветасто, матора 6 година. Начелник среза ресавског, депешом од 7. т. м. бр. 1 1580, јавља, да је Благоје син Милице жене Стеве Јовановића ондашњег одбегао и отумарао незнано куд још пре 20 дана. Благоје је стар 18 год., стаса малог. Одело: антерија и уске чакшире од сукна. Црна плетена шубара и црвени опанци. Др. Јован Томић; писар судски из Смедерева, депешом од 7. т. т. јавља, да је Живка Драгић, 15 год. стара, његова рањеница, оптужена у Смедереву за више опасних крађа — и да је побегла прошле среде. Иследни судија ћупријског првостеп. суда доставља: Радивоју Бошковићу (Црногорцу) и Јовану Дабићу, бив. чуварима осуђеничким у Добричеву, којима се не зна место пребивања нити одакле су родом, има да се саопшти решење од 17. јуна