Полицијски гласник

50

ПОЛИЦИЈСИК ГЛАСНИК

БРОЈ 7

ђиналне пресуде судова, којима је осуђиван, и то све тако и у том реду, да о једном кривцу из ове Фасцикуле видите све што вам треба. Када вам дода Фасцикулу, архивар вам онда у исто време пружи и билет, Формулар у коме је све штампано, питања су положена, и ви само из Фасцикуле имате да попуните. Фасцикуле су од дасака, али тањих, не везују се као у нас, него се утврђују Федером. Мање су од оних по нашим архивама. Акта се у њима слажу да се не цепају. И албуми и регистри и Фасцикуле све се то ревидира сваке десете године. Акта о иомрлим кривцима остављају се онда у оделење за умрле. А разуме се о живима попуњују се сваком приликом све што се сазна.. . . Сликање кривца кошта 3 марке. Једна свеска криминалнога албума кошта 16 марака, свака. са 1000 листова. Фасцикула кошта марку. . . . И сав овај материјал, па и све друго што треба, ова добра господа у берлинској полицији понудили су ме у свему онако, и по оној цени, како плаћа нихова полиција. Ја сам са захвалношћу примио њихову доброту. . . . Али? Ово »Али« је камен спотицања многим и многим корисним идејама у Србији ФотограФијом се овде служе не само да сликују кривце, него њоме снимају трагове кривичних дела, рукописе, ФалсиФикате, иредмете, који могу проналажењу кривца ибмоћи и т. д. После то увећавају, разашиљу другим полицијама, раздају чиновницима, агентима, жандарима и т. д. Тако исто имају све справе, потребие за испитивање крвних нега, длака, боје и т. д. Поред тога берлинска полиција има и свој централни аолицијски лист , у коме се све потере н тражења износе. У својој штампари они штамиају све своје потернице, објаве, расписе, а не пишу их као у нас. Нама треба читава недеља, док се један расиис за кривцем напише препише и експедира. Овде за један сахат штампан распис имају већ сви агенти и жаидари у својим рукама. Ваљда неће бити нужно, да поменем нарочито телегра® и телеФон. У Берлину има полиција на 80 својих ревијер а, квартова; осим тога на још толико жандарских иикета , стражара; све је то везано телефоном и телеграФом. С тога је могуће полицијске послове у овакој једној великој вароши савлађивати и све догађаје одмах у бироу сазнавати. Седећи и гледајући ову њихову радњу у централном бироу (гзавној полицији) ја сам се морао дивити брзини и тачности њиховој. Јер у ревијеру се ништа не извиђа. Све се то ради у криминалном оделењу главне полиције. За пример да поменем један случај. Педесети ревијер јавља телеФоном: »Овога часа сазнало се за убиство у Фридриховој улици. Јутрос, када су врата на соби 4. куће 50. отворена, нађен је на к! ^вету убијен Готлиб Шварц. Понизно се јавља дирекцији. Све сам учинио, да се трагови не пониште. Полицајлајтнант Рајсор Иа овај глас креће се из централнога бироа један од чланова криминалне полиције са двојицом, тројицом агената. У више случајева иде сам криминални иншпектор Хилесем. Тај човек ради своје послове са највећом вољом и енергијом. Заузет је толико својом струком, да се сав њој посветио. Али не само он, него на лице места више пута изађе и сам шеФ бироа гроф Пиклер. Доиста, треба видети ону тачност, ону озбиљност, ону енергију, са којом ови људи раде своје послове. Па после ону војничку субординацију, ону безусловну нослушност млађих органа. Дошав на лице места, криминална полиција испитује и трага дело. Тамо налази полицај-лајтнанта, шефа дотичнога ревијера, који је онде на месту, да са. својим људма, жандарима, сачува све трагове, да се ништа не измени, већ да се све нађе онако, како је злочинац за собом оставио. Ислеђење

се после почиње, трагови сазнају, све и најмање ситнице побележе, и т. д. У исти мах полицијски агенти крећу се на свој посао. Они онда зађу те пипкају, испитују, сазнају, трагају за најмањим ситницама, шуњају се по каФанама, сумњивим локалима, пазе на сву околину и т. д. Све што примете достављају своме члану и од њега даља упуства примају. Разуме се, да су им у овоме послу у свему на руци шуцмани жандари. Али криминалној полицији у криминалним случајевима главни су помагачи — вигиланти. То су бивши робијаши или иолицијски осуђеници. У њима је снага берлинске полиције. Дуго би било, да сада овде разлажем, како их они регрутују, тек њима се служе. Разуме се, да међу њима бирају бистре и веште и на које се могу поуздати. У први мах мећу их на иробу. Кушају их, подмећу им, ода сваке стране испитују их, па тек онда их приме за сталне агенте. Инспектор ме уверавао да га вигиланти врло корисно служе. Међу тим у бечкој тајној полацији казивали су ми, да се и они по који пут на овака лица ослоне, али да бивају и преварени. У београдској полицији ја сам се по неки пут њима служио. Само треба бити обазрив и контролисати сваку њихову доставу. Али, уопште говорећи о тајним аолицијама морам признати, да је берлинска и аолитичка и мриминална тајна иолиција прилично заостала за Бечком. Бечка тајна полиција ради вештије, са пуно Фииеса, са више вица и еластичности. Она чини такве бравуре, да сам се више пута дивио. У Берлину је чиновник у опште више укочеи. У Бечу су некако примамљивији. Али опет, без Славена никуда. У бечкој полилицији махом су наша браћа — Чеси. Од пожара Рингтеатра, после барона Маркса, бечки су управитељи само Чеси: Кртичко, Јадем, Стејскал. Али опет берлинска жандармерија јединствена је. Берлински шуцмани то -је пробран материјал. Бечки жандарми, вахмани, нису њима ни принети. Али берлински жандарм служи по 40 година и умире на том своме послу. То су високи, крупни људи, у своме послу озбиљни, достојанствени, научени. Док је на свајој линији, он је занет само својом службом. На све и на свакога пази. Берлински жандарм налази се на својој линији дању 3 а ноћу 2 сахата. Тако се мењају. Сваки жандарм мора бити добро писмен. Мора знати и телеФон и телеграФ. Осим тога да уме указати прву помоћ дављенику, огорелом, повређеноме и т.д. Жандарми се деле на класе: Прва класа има плате 1.300 марака, друга— 1200 марака, трећа 1000 марака. Полицијски агенти имају уз ову плату још и 240 марака додатка и 30 марака на одело. — Полицајлајтнанти регрутују се из војске, а после аванзују се и од жандарских наредника. Њихове су плате такође по класама. Дотурују и до 5.000 марака. . . . Поменух напред ревијере. У сваком ревијеру шеФ је по један полицај-лајтнант. То је као наш старешина кварта. У кварту не раде цивилни чиновници. Они су само у главној полицији. У ревијеру врше службу жандарски наредници. Разуме се пробрани су боље, него у нас окружни начелници. У ревијеру имају књиге, у којима се уводе: наредбе, објаве и потере власти; имају сандучиће, у којима, су са ФотограФијама сложени описи лица, која се траже. Све ове послове врше наредници. Они примају пријаве, људе, све оно што у нас врше иисари по квартовима. — Осем тога у свакоме ревијеру имају по два жандарма за криминалне случајеве. Они се само тим баве. Поред њих има опет и по 5—6 жандарма, којима је дужност да пазе на јавне женске којих овде има само уиисаних на 2 0.000! . . . Зову их »ВШепасћигтаип 0 . — У ревијеру се води књига о свима сопственицима кућа и њихових кирајџија. Па онда књиге: хотелијера, кавеџија, свију трговина и