Полицијски гласник

БРОЈ 10.

У БЕОГРАДУ, СУБОТА 11. СЕПТЕМБРА 1897.

ГОДИНА I.

осо обо у/р УУЗ с/УЗ ооо ооо а^> с^а ооо сг/р едо у/р ооо ооо ОУР С/УО С/УР С<УР С/УР С<УО р оо ООО ООО О ОО С/УД ООО С/>ОО90 сдс с^о ооо ооо с^о уур уур УУР <УУЗ" О^ГУООО ОСО асо (ЈСО &о^ е/уј^ с^с ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ

ООО УУР УРО ООО С^5 Об?Р С/УР ОУР СОО (УОО (УУР ОбС (УУР аоо ООО С/УР ООО <ууа ООО С/УР ООО ООО ОбС С/УЗ (УУ5 ОбС ОСЈО 1УУР асо ОСО СОО УУ5 У9Р УУР ОУ0"(У>О с>00 СУУР ОбО С/УР 095 ОбО С<9Р с<5о ооо сдо С /УР »ПОЛИДИЈСКИ ГЛАСНИК® излази једанпут недељно. — Претилата се полаже у Београду код Уредииштва »Скоиљанска улица број 9.' 1 а у укутрашњости код овлашћених скупљача илн на ношти. — Дена је листу на годину 20 динара, на ио године 10 динара. За иностранство на годину 30 динара. За нисаре ири начелствима, нрактиканте у ошпте, оиштинске писаре оних онштина које су већ претплаћепе и за жапдарме, у нола цене, ио ови морају непосредно слати претплату уредништву. Поједини бројеви не иродају се. — Рукоииси не враћају се. — Писма сам.о илаћена примају се. — Огласи цримају се по погодби и то, месечно, тромесечно, нолугодишље и годишње. Обо с/?о соо одо ооо с^о с^о ооо с^го с/>о осс с^о с/>о о??о ооо ооо о?о ооо с/ур с^?о с/ур с/ур ооо уур с^о або узо осо ооо осс соп оур >ур с/?о у?о ооо с / уз ооо осо ооо с /сп> с/ур ооо < у>о осо

ЛИСТ УРЕЂУЈЕ ОДБОР

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИ"В

'X XX ХХЗ УА XX XX XX. XX XX' -ХЗО УУЗ МО УУР С/9Р XX XX --X // V/ //. XX. XX XX хх: // УСО УуО 1УУГ XX. -XX. схх XX V/. XX, X X, XX XX XX -XX- XX. XX XX XX XX XX 'XX хх

ТАОИНА ПИСМА (продул^ење) У Ворлину, Јула .... У једном од ранијих писама поменуо сам, да је овде сва радња, што се односи на ислеђење кривичних дела, коицентрисана у самој дирекцији. Ту је у осталом и најбоља њихова правна и умна снага. Већ разуме се, и да не помињем, колико је интелигенција међу редовима у чиновништву берлинске полиције заступљена. Осем тога, овде чиновници раде, читају, прате реФорме у полицијској вештини у других зе.маља, пробају то после и у својој пракси, па ако је добро, онда усвајају. Чиновници се, после тога, овде не боје промене владе, па да зебу од честога премештаја. Могу се иромеиити и педесет министара,, члана полиције и његовога персонала то се ништа не тиче. Он гледа свој посао. Међу тим и горе министри, и ако дођу нови, они се не баве личним питањима и премештањем иисара и практиканата, што је у нас главни и једини посао владин — него се баве послом јачим, стручнијим, што ће донети и дотичноме ресору и земљи више користи . . . . У Берлину сам нашао чиновнике, који служе по 35 година све у једном и истом надлештву. Разуме се они аванзују, када им дође ред, али их одатле не гоне у унутрашњост. Тако вам је и у Бечу. У бечкој полицији нашао сам једнога Србина, Шандоровића, родом из Темишвара. Тридесет година како служи у Бечу. Почео је као дијурниста, па је дотерао до члана прве класе. Колико то вреди за саму службу једва треба и да помињем. Само памћење једног таквог дугогодишњег, сталног чиновника више вреди, него десет нових. Он се сећа и лица и прилика, па му више пута и не треба да сваки час завирује у регистре и албуме. А што је главно: када је овако један чиновник осигуран службом, онда може и да се посвети више и са већом вољом своме послу. И отуда је у ових амо чиновника више интересовања за саму ствар. Овде се мање пише и расписује, а више се ради и иостизава. Чим кривац у коме ревијеру падне у руке власти, све се то око њега стара, како ће ислеђење што пре са успехом крају привести. Кратко, усмено ислеђење почне прво у кварту. Гледају неће ли што моћи за истрагу докучити. Ако би што дознали, прибележе то, па онда шаљу криминалној полицији у дирекцији. Тамо телефоном или телеграфом саопштавају све, што о кривцу и његовом делу сазнаду. Кривца, међу тим, натоваре у апсеничка кола. Зову их » зелени фијакер ,« јер су обојена зеленом Фарбом. Направљена су као ћелија. Прозора

нема, него светлост долази озго. Улази се на врата састраг од кола. На двадесет оваких кола непрестано шпарта по Берлину, од једнога кварта до другога и купи похватане кривце, па их онда вози у апсану главне полиције. Никада кривца не терају улицама, пешке, кроз светину. То је у њих забрањено. — У зеленим колима са апсеницима седа један или два жандарма, како је који кривац немирнији и опаснији. За кога је%!отребно, томе мећу и лисице на руке. Руке се укрсте, зглавкови више шака дођу један преко другога, а озго се притегне ланчић, који се бравом везује. То страшно боли. Кривац мора седити са свим мирно. Иначе, чим се покрене мало више руком, лан^чић притисне на зглавкове, па несретнику од болова светлаци искачу. Још ако му је жандарм душманин, па ланчић не остави лабав, него да карика карику п.асент притеже, онда ћете из тога полицијскога екипажа који пут чути и потмуле јауке. Кочијаш ошине коње, кола пројуре улицама, берлинци их већ гледају свакога сахата, можда ће још који странац за њих свога чичерона упитати, али ће често по која старица, сирота надничарка, на тротоару застати, и као са неким страхом и уздахом за колима погледати. Учини јој се чешће, да у зеленим колима седи син, њено уздање, или ћерка јој, њена старачка потпора.... Гледао сам по неки пут, да онај строги полицај -лајтнант у ревијеру слаже, као сардине, по петнаест апсеника у једна кола. Само викне оним оштрим прајским језиком: »напред. с( Ама то се збија један уз другога. Тишина као у војсци. Само чујеш команду. Заповест се врши без отезања. Они несретници, разуме се знајући своје зло, слушају као робље. За чудо, што ови Прајзи мало говоре. Више, ваљда, мисле. Када се у нас потерају два апсеника у главну полицију, скупи се цела велика пијаца да гледа и ужива »представу .. ." Овде се све то врши у тишини. Стотинама се дневно затвара, па Берлин то и не зна. Када зелена кола дођу пред главну полицију, стража дадне знак. Капија се отвара и одмах за колима затвара. Из жандарске стражаре излазе у исти час 10—15 жандара и опкољавају кола. Унутра из кола се јави жандар, који спроводи апсенике. За тим се кола откључају, јер она затвореиа кроз варош пролазе. Изађе прво жандар спроводник. По спроводној листи излазе носле апсеници. Каквих нема? Скитница, кесароша, лопова, јавних женскиња и т. д. Дежурни наредник одваја и командује, сортира: скитнице наједну страну, лопове на другу, девојке па трећу и т. д. Опасне злочинце прихватају одмах четири жандара, али сва та лица воде опет инспектору апсана. У исто време криминални инспектор добио је о свима њима тачан рапорат. И он наређује даље. 0 новим аасеницима,