Полицијски гласник

ВРОЈ 12

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

мој врдати, већ кажи праву истину. Ти си похару извршио, па си неком свом познанику ствари продао, а он ти је дао новац, који ти је при претресу нађен. Кажи дакле коме си ствари продао ? IX 0 тој крађи ништа не знам. Новац је мој, јер сам га поштено заслужио надничећи у вароши и штедећи од својих уста. Ето, цело село нека каже, да сам читав месец дана био у вароши и тамо радио. X Где си отишао у зору 26. Априла кад си из куће изашао? X Отишао сам у ливаду. XI Твој стриц вели да си био ужурбан и да си имао нека прешна посла. Каква еу то била прешна посла ? XI Ужурбан ннсам био, а имао сам до ливаде прешна посла, јер сам тамо био заборавио мој гуњ, па сам хтео да одем до ливаде па да га узмем, како га не би други нашао и узео. XII Све што год си до сада казао, слагао си. Не помаже ти извијање. Све околности за ово дело стоје противу тебе. Воље ће бити да све лепо признаш, па ће ти Петар кривицу опростити. XII Немам шта да признам. Што сам имао да кажем, казао сам, више нећу да говорим. Исидор Дулић Пред нама без примедбе Тривун Жарковнћ. Мијаило Иванић. Оверава иследник Начедник ср. Илија Марковић. Деловођа, писар Славко Шајковић. (НАСТАВИЋЕ СВ)

ЛЋЕ РУКОПИО Из узпомена једног полицајца од Л. М. (СВРШЕТАК) Али тек што сам сео у соби, да размислим шта би требало даље радити, кад рупи у собу келнер пун радости и рече, да је дотична девојка нашла на умиваонику у Донеровој соби сапун завијен у хартију, па га је задржала себи. Може се мислити, како ми је било. Рекнем келнеру, да ми набави ту хартију. „Ево, само ово, 11 рече он вративши се, па ми даде прљаву, исписану хартију. »Па опет много више. него што сам очекивао!« Хартијаје била, по изгледу, оцепљена из каквог прописа а ишпартана с обе стране. Руком Фехтхајмеровом, коју сам одмах познао, биле су на првој линији једне стране написане ове речи: „Хајнрих Вернер у А. <( , а на следећим линијама старала се нека врло невична рука, да исто то и тако напише. „Морам још вечерас у А.«, рекох келнеру.— »Кад полази воз одавде ? с< »Кроз један сат." „Врло добро, дајте ми сада да се чиме заложим па ми јавите, кад полази ваш Фијакер на станину.« »Моја се сумња обистињава," мислио сам, оставши сам, »овако извежбану руку може само калиграФ даима; сад ћемо

да питамо Хајнриха Вернера у А., ко га је учио на овој хартији да пише своје име; јер тај Хајнрих Вернер није више дете, то се види одмах из његовог писања.« Од М. до А. има железницом мало више од сата. А. је мала варошица, где одседнем у гостионици што је одмах до станице, па ту запитам за Хајнриха Вернера. II он је био гостионичар а бавио се и економијом. Вило ми је да запевам од радости, јер сам се био прибојавао да је може бити онај Хајнрих Вернер само измишљено име. Ну како је већ било доцкан да га потражим, одем у собу да сиавам, па ме онако уморна очас и сан ухвати. Сутра дан пораним па одмах право Вернеру. Беше то крупна људина око својих 50 година. врло блага, отворена лица. Замолим га на две три речи и он ма одведе у гостинску собу, где му одмах покажем дотичну хартију, запитавши га је ли то он писао. Он се зачуди и рече да јесте. »Ја сам чудноватим начином дошао до ове хартије, (< рекох му пун радости, што ми је дотле све ишло за руком. „па бих вас молио, да ми кажете што ближе о особи, која вам је направила овај преглед." »Ах, то је био г. Грин,« одговори Вернер. »Становао је код мене једно две недеље дана и за то време давао овде у А. часове из иисања. Па како ме обично не научимо много у школи..,. знате, још као дететом морао сам радити у пољу,.... можете мислити да ми је нисање било да вас Бог сачува. А г. Грин ми се нонуди, да ме научи да се барем лепо потписујем, на што сам пристао и ето отуда ово вежбање." Док ми је ово причао, породи се у мени нова сумња; али он ми не даде да је искажем, већ настави: »У осталом, овде му баш није ишло тако славно; с тога, а и за то, што ме је научио како да се потписујем, нисам му ништа платио. Он је пре неког дана отпутовао у В. да и тамо окуша срећу. 11 »У В.? А одкуд то знате? »Па за то, што сам му тамо морао послати његове ствари." »А кад то ? к „Јуче из јутра.« »На коју адресу?« »Вилхелму Грину, железничка станица гев1;ап1;е," одговори Вернер, чудећи се моме понашању. „Молим вас, да ме за који часак извините, одмах ћу се вратити, да вас још за по нешто питам.® И одмах одјурим на телеграФ — видех већ где је, кад сам ишао Вернеру. Одмах јавим полицији у В. шта сам сазнао и надао сам се поуздано, да ћемо уловити лопова. Јер по моме рачунању, ствари ће још данас тамо приспети, па ће и Грин, односно Фехтхамер, односно Донер доћи да их прими. Кад сам се вратио Вернеру испричах му за што сам га потражио. Он се страшно поплаши и једва сам га задржао да не оде да исприча све жени, а можда и млађима и гостима. Сад изразим ону ранију сумњу моју, на име, упитам га, да није Грин захтевао од њега. да и на каквој другој чистој хартији напише своје име, осим на пропису. Он се мало промисли, па рече да јесте. »Онда молите се Богу," рекох му озбиљно, »да вас ваше учење не стане још много новаца. к „Како то?« »Јер се бојим, да сте тиме акцептовали менице. које је та хула написао доцније на чистој хартији, па их можда већ и продао?« Кад му то рекох, њега као да је гром погодио. Ја сам га блажио, да се не плаши; јер сам већ наредио да се та лопужа ухапси. „Сад га скроз прозирем,® вајкаше се сиромах, „као и то, за пгго ми је нудио час ову час ону ствар да купим, жалећи ми се на оскудицу. То су извесно биле крадене ствари! За то и Томи нема златног сахата, а он му је поучавао сина у писању! Ах, лопужа једна!« Ио овоме сам одмах знао, да нам је тица сигурна. Јер значи, да је Грин у своје коФере сместио и доста крадених ствари, иа ако је и намеран да бежи у иностранство, неће то