Полицијски гласник

ВРОЈ 14

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

109

накит у банци Унион. Пошто су благајника затворили хтелаје она да отпутује у Француску, но накит не хтеде носити собом. Синовац Типалдосов проучио је рукопис примидонин из писма, које је код њега остало и извадио је из Унион банке са ФалзиФдкованим писмом њен накит у вредности од 1,500.000 шилинга. За тим је отпутовао у Ливерпул, где је хтео да ступи у коју Фабрику као путник, пошто је знао језике. Ту је дао направити два сандука са дуилим дном и у доњу- нреграду је сместио накит, а у горњу свиленуробу. Оба сандука послао је као транзитну робу у Трст где су два месеца лежали, а одатле их је послао у Млетке, где су и сада. Извадио је нешто накита и од њега је дао у Бечу направити минђуше. Ту у Бечу нашао се Типалдос с њиме и синовац му је све испричао. Типалдос је смислио да накит прода у Србији и због тога је изучавао царински поступак у Србији. Но једном приликом био је баш присутан, кад су један сан:ук са две преграде ухватили и тада се предомислио и решио се, да свом познинику Л. В. повери целу ствар, надајући се, да ће овај услед својих веза наћи пута и начина, да се накит прода, па да онда добит њих тројица поделе. После саветовања од неколико дана Л. В. је рекао Типалдосу, како он мисли да би се сандуци могли добгвити преко Оршаве, а да им се садржај не прегледа. Типалдос је на то затражио 100 Форината на трошкове за експедицију, говорећи како ће тај новац послати у Млетке преко грчког конзулата. Пошто је новац примио, Типалдос није ни отишао грчком конзулу, због чега га је Л. В. повукао на одговор, тражећи да му врати новац. По саслушању Л. В., полиција је позвала Типалдоса, који је изјавио да се зове Дионисије Типалдос, родом из Литуре, стар 54 године, да је ожењен и трговачки агент. Он пориче све. Одриче да се састајао са Л. В. у некој каФаии у унутрашњој вароши, одриче да му је све горње испричао и остао је при томе и кад је са трговцем суочен. У Пешту је, вели, зато дошао, што је у Земуну свој пасош изгубио, те је из Пеште гшсао својој родбипи да му пошљу нов, а 100 Форината је узео од Л. В. просто у зајам. Полиција га је, међутим, на основу јакпх основа за сумњу, задржала у претходном притвору и наставила је истрагу. којом је већ до сада изван сваке сумње утврђено, да искази Л. В. потпуно одговарају истини^ пошто су код Типалдоса нашли једне грчке новине, у којима је лондонски случај подробно описан, а осим тога Типалдос није могао никако да своје бављење у Пешти образложи. Лукави Грк је доцније своје исказе исправио, дајењему ирошле године целу ту причу испричао неки познаник, Александрос или Спиридион Панавопуло, с којим је у Бечу г. 1896. становао од 31. јануара до 9. Фебруара у једмој соби и са којим се упознао путујући из Трста у Беч. Овај је — вели он — том причом измамио од њега мало по мало 3000 динара. Он је опет испричао целу ту историју Л. Н. и замолио га је, да му даде 100 Фор., да потражи негде тог човека. Ове измене свог ранијег казивања и иравдања, која противурече једно другом, све више доказују, да је Грк кривац. сад је само питање, да ли је он обичан пробисвет, који на своју руку оперише, или је члан пеке ме1;ународне вараличке чете, који је случајно упао у мрежу. Пештанска нолиција се нада, да ће потпуно расветлити живот овог тајанственог Грка.

Д Б 0 Б 0 Ј Цртица из отменог друштва ИЗ БЕ.1ЕЖАКА ЈЕДНОГ БЕЧКОГ ПОЛИЦИ1СКОГ КОМЕСАРА

У понедељак, 28. декембра 1868 год. око 5 часова у вече иријавише ми једну елегантно одевену госпођу, која је хтела без сведока, да буде саслушана, о неким врло хитним и важним стварима. Уђе врло узбуђена, са великим шумом и јаким мирисом, који се осећао са њене црне свилене хаљине. Седе према мени и затражи моје посредовање у једном врло деликатном догађају. При томе гледаше страшљиво, да нас когод не прислушкује. Говорила је полугласно и не подиже ни једном свој густи вео, кроз који су се два сјајна, црна ока могла спазити. На сва моја питања, о имену и положају, неодговори ми ништа. Причаше у кратким, исирекиданим реченицама, да ће се данас у 7 часова у вече, код гостиониаара II. држати опроштајна свечаност, која врло чудноват повод има. Она означи младога гроФа X... као приређивача исте. Говорила је тајанствено, са лаким покретима, да нисам у самој ствари знао, шта ћу од целе тужбе да задржим. У пркос свима мојим покушајима. да ближа обавештења добијем, не беше ми јасно, за што се именовано, велико аристократско друштво у означеном хотелу скупља и шта ће се ту опасно и важно закључити. Непозната госпођа не изгледаше ни близу да зна што год о томе, шта ће се у томе друштву догодити. По свој прилици, опроштај њеп са младим гроФом и неки врло нејасни подаци његовог собара, испунили су је страхом и бригом те је тражила моју помоћ — и иосредовање. Ма да је постојано прикривала свој сталеж, ипак јој обећах своју помоћ и пођох одмах на означено место, да сазнам прави циљ и намере извесних личности, које су се скуииле на ову тајанствену свечаност. Гостиоиичар, који ме није иознавао, јамачно је држао да сам какав нозвати гост, те ми је потврдио све оно, што ми је већ раније било позиато. Тачније и поузданије није ми могао казати. Приметио сам, да је био радознао. Но највећма је његову је радозналост подстицало цвеће, обавијено црним велом, које се у вазни налазаше. Тајанствена госпођа, у чијим сам се колима довезао, врати се натраг, пруживши ми претходно руку кроз прозор, обећавши ми. да ће ме сутра онет овде потражите. Још стојах премишљајући, шта да отпочпем, кад дојури један Фијакер, на коме не беше броја. Из истога искочише два млада господина. Један од њих рече иолугласно кочијашу: »Тачно у 9 часова да си овде! к Судећи по њиховом држању, оба ова младића прнпадаху највишим друштвеним круговима. Нисам се преварио, кад сам у стаситом, лепом и елегаптном човеку познао младога грофа X... Ману руком кочијашу, који је налог разумео и одмах се удали. Пролазећи кроз канију иоред мене, запита један: „Зпшто не у Пратер?" »Зато што се бојим издаје. Моја је мати без сумње извештена, па ће се за посредовање обратити полицији. Лауданов споменик у нарку Хадерсдорфу миран је и усамљен, па... Више немогах ништа чути. Пријатељи се беху већ далеко од мене удалили. Напослетку, савише у један трем лево, из кога ни једна реч до мене не допре. Ја мишљах да сам довољно обавештен, те се брзо удалих, да издам по томе нужне налоге. Била је хладна, зимска ноћ, обасјана бледим, месечевим зрацима. Леиота ове ноћи, занела би каквога новелисту, да опише неодољиве њене чари. Чим одкуца 8 и но часова, сиремих се и у пратњи три поуздана и снажна стражара, са линије МаријахилФер, одвезох се па означено место. Најзад стигох своме циљу. Оставих кола на станици у Вајдлингоу, где се са друма не могаху приметити, и кренем се опом романтичном месту, које скриваше последње остатке једнога јунака, коме је ожалошћена супруга на величанственом сноменику ове речи извајала: „N011 §та1а ра1па, пои ппрега1ог, зес! сопјух". У близини овога споменика ни једна човечија прплика није се могла ни чути ни видети. Нико се не показа на овоме мирноме месту, само тих али оштар ветар покреташе големе борове, који беху густом маглом обмотани. Ови гуСти редови образоваху малу шумицу усред брснатог дрвећа. Пуи месец обасјаваше јасно место на коме је Сноменик стајао. Иа иогледу околним мрачпим стазама, овај је споменик изгледао необично светао. Ми се повукосмо у сенку дрвета и нико нас не могаше приметити. Скоро један сат како стојимо,

Дионисије Типалдос.