Полицијски гласник

БРОЈ 17

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

135

— Шта ти је мала, што плачеш? — ухшта је благо газда Никола. — Маћеха ме тукла, иа ме истерала наползе. Зима ми је. Глед' те само, како су грдне модрице на руци од боја... И она иовуче за мараму газда Николу и доведе га близу •к;љера. Ту засуче рукав до лаката, и газда Никола виде облу, лепу и пуначку руку. — Па не само ту, вајкаше се девојка, него ме је тукла и по ногама... Да видите само... Газда Никола осети да га подиђоше жмарци. Сам са овом »невином« девојком... Видео је, како девојка згрће чарапе... видео је — и занео се... — Иа где ћеш сад ? — Води ме чико где хоћеш ! — У каФану? — Ма где !... Газда Никола застаде за неколико тренутака. Крв му удари кроз главу. Девојка се приљуби узањ. Она му поче меким, звучним гласом причати своје јаде. Причала је, како јој је и отац суров, јер се повео за маћехом па је гони на свакоме кораку. Бојим се, вели, да ме и овде не затече. Најзад поче из гласа кукати. Њен глас одјекиваше по овој немој ноћи далеко. Без сумње, да су га чуле и оне две сенке, које су мало час у кућу замакле. Газда Никола је поче утишавати. Казиваше јој да јој је он пријатељ и бранилац. У пб те запевке бануше пред девојком два човека. Један од њих повика : . — Ха, ту си несрећнице ! Шта ћеш овде ? — Куку, мој отац, врисну девојка. — Твој отац и твој судија. А шта ће овај овде? Ко си ти, а? Газда Никола премр'о од страха. Стегле му се вилице па ни да бекне. — Овамо бештијо, дрекну онај и повуче девојку за собом. А овај овде, хоће да те заведе, а? — ; Ја... Боже сачувај... муцао је у страху газда Никола. — Па, хтео је... шапуће девојка. — Тако? Е, онда овамо сат, иначе ће те ^аво однети. Показаћу ти^ како се »поштене« девојке заводе! Газда Никола механички бркну у џеп, извади златан сахат п пружи га горопадном „оцу«... — Ево... извини.... оно... знаш... испрекидано говораше... — Хајд' сад кући несрећнице. Показаћу ти, како се продаје »чест® девојачка.. И сви троје изгубише се у тамној ноћи. Газда Никола једва дође себи и промрмља: -— Лена је девојка, ама опет не вреди толико колико мој златан сахат... Стао је неколико тренутака непомичан. У јадан пут учини му се, да се горопадни „отац к враћа. Брзим корацима замаче за улицу да завара траг. Није хте да уђе одмах у своју кућу. Бојао се да му тиме не пукне брука по вароши. Обзирао се често. Сав се беше ознојио. На саборној цркви одкуца 11 сахати... Полако, као мачка, све поред зида, дође до својих авлијских врата. Још једном баци поглед на улицу. Све мирно; Ни живе душе не беше у целој околини. Уђе у кућу и залупи врата за собом. — Проклети Фарбл, баш се дуго око њега задржа! Успе се по басамацима и уђе у своје одаје. Табло: Упали свећу. Зинуо и блене по соби. Све је у њој испретурано. Јурну сандуку. Новац и адиђари женини однесени. Пљесну се обема рукама по челу и хукну: дакле отац лоиов, а ћерка стражар! Хеј, мене будале маторе, како сам се дао преварити! Хоћу да се »швалерам« ! Тако ми итреба! Море, од сада кад нађем по ноћи какву женску на улици, дограбићу мотку па по њој. Нигди моје бруке! Још ми однеше и златан сахат! Нека га ђаво носи, али се бојим да ми још пе штампају име у »полицијском билетену", па куд ћу онда од бруке и срамоте? Знам Тасу, он то једва и чекп. Иаравно, жена у купатилу, а муж ашикује пред кућом са лоповском ћерком! Зар то није брука, а?

П 0 Т Е Р А

ЈОЗЕФ ЧАВО Има 25 година; ве'ре римокатоличке; ожењен је. По занату калФа тишлерски. Висок 176 см. Бледа и дугуљаста лпца ; отворене браун косе ; очи угасито плаве; обрва браун; зуба здравих. Овај Чабо починио је многе преваре и крађе. По ранијим кривицама сликан.је и уведен под № 3341 кривичног протокола. Због последњих злочина извршених тражи га пештанска полиција иа све стране. Па како се држи да је овај предњи лупеж и варалица прешао овамо у Србију, нослали су нам његову фотограФију да га преко нашега •листа потражимо не би ли се овде пронашао. Ми се томе одазивамо тим пре, што хоћемо и|наше грађане да заштитимо од оваких, по друштво опасних индивидуа.

ЈОХАН ВРАЈЕР Зове се још и Јохан Брегај, Јохан Котењи и Јохан Блеја. Рођен је у Галицији; има 24 године. Вере је римокатоличке; неожењен ; по занату шнајдерски калФа. Средњег је раста; дугуљаста лица. У лицу црнпураст, косе смеђе, очију плавих, образа смеђих. Тражи се због извршене опасне крађе у Аустро-Угарској. Врло је вешт и преиреден лопов. Дуго времена провео је под разиим именима, као што се то напред види. Сад. кад су му сви конци нохватани где се и под којим именом нроводио, побегао је. И његову слику добили смо ради потернице за њим. С тога је доносимо да би њоме могли обратити пажњу наших полицијских органа, а у исто време скренути и грађанству пажњу да га се чува.

Владимир Еолачек, бивши бремзер код трамвајског друштва, пресудом првостепеног суда за варош Београд, која је постала извршном* — кажњен је са два месеца затвора, због нехотичног убиства. — Владимир се крије од власти, с тога га треба тражити, па нађеног спровести Управи града Београда, с позивом на Бр. 25.015. Перса А. Толикка, удова из Београда пресудом нрвостепеног суда за варош Београд, која је постала извршном, кажњена је са 100 динара или 10 дана затвора, због протурања лажног новца. — Перса се крије од власти па зато се тражи. Нађену треба спровести Управи града Београда, с позивом на Бр. 16.413. Франц Вагнер, родом из Б.-Пеште, стар 17. година, надничар скулпторски, за кога се држи да је извргаио разбојништво над Шарлотом Питл из Пеште, ноћу између 20. и 21. о. мес. па побегао пз Пегате у Београд. Франц је висок 161 —163 с. м. дугуљастог и пегавог лица; косе смеђе, очнју плавкасти;

Чабо је родом из Маџарске.