Полицијски гласник

138

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 18

Тако, в Устроеније централнога аравленија. књажества Србског« од 29. маја, 1839. године, чинеКи поделу централних ресора, на основу »Усгава књажества Сербије, т. ј. султанског хатишерифа / ( од 1838. године организује нарочито » Поаечителство внутрени дела," које, ,,по различности струка", обухвата: в а.) оделеније аолицајно-екдномическо, 6.) оделеније карантинско са санитетон, в.) одленије војено«. Чл. 5. »Устројенија централнога правленија књажества Србског" износи општа начела иолиције сигурности. Интересно је, бар са здравих мисли, које се излажу, да цитирамо иоменути члан: »К оделенију Полицајно-економическом принадлежи: у извршење доводити, и иод надзирање узимати све оно, што се вообште иоредка земаљског, мира и безбедности обштенародне у внутрености каса. И по томе по струци овој под њим* ће стајати сва Начелничества окружна, њему ће се односити. од њега налоге примати и њему известија давати. Он ће се о сходним средствима бринути, како да се уклони све оно, што би мир и иоредак нарушити могло, а уводити све чим би се безбедност иодиомагала, као на пр. наставленија ради точности издавања и нрегледања пасоша давати, скитнице, бесаосличаре и аросјачине истребљивати и на рад уирављати сходним средствима и заведенијама«. Упоредо с организовањем централне унраве јавља се, по датуму нешто раније, »Устројеније окружни началничества, и главне дужности срезских начелника", које чини административну поделу »Сербије (( на »17 окружија" и детаљише оишту полицију у земљи. То је хисторијски развој, само у најповршнијем тангнрању, опште полиције у земљи. Међу тим већ у јулу 1839. године наилазимо на први зачетак издвајања ирестоничке иолиције од опште полиције у земљи. Тај се зачетак јавља у најпримитивнијем облику. У »Устројенију Обштина«, од 13. јула, 1839. године, којим се, између осталога, општине, »по различју своме, деле на 3 класе, тако да .у прву класу спада за сад само Београд, у другу окружне и остале вароши, а у трећу све обштине селске (( , Београд као општина прве класе постоји још и »с тим додатком, што ће према пространству места и множини дела персонал умножити, и ради точнијег одправљања дужности расположеније и поделеније учинити се, између дела по струци судејској с административном, и дела ио струци аолицајној". Даља, у том »Устроенију обштина (( свега два прописа детаљишу ту дужност општине београдска »по струци полицајној«. Ради интересности, да их цитирамо: »По струци полицајној исти председател, суда примирителног бит' ће Управитељ вароши, коме ће се ради точног одправљања дуашости дати два полицаја, један писар и један практикант, а толико кварталника, на колико части варош раздељена буде, и довољно число пандура. Цело пак тело, како по струци судејекој, тако и полицајној, зват' ће се Уиравитељство вароши Београдске.« »У круг дјелателности управитеља са својим персоналом спада ће сва дела по струци полицајној, која у срезови срезским началницима прииадају, извршивати, као у смотрењу обдржавања јавног мира и поредка, обште и јединствене безбедности, обштег здравља, чистоте, страни и домаћи слугу и њиова поредка, скитница п т. д. И у одправљању дужности сви придржават' ће се у споразуменију са начелником окружним и односит' ће се по различности дела непосредствено надлежним попечитељима, и од њи ће налоге и наставленија примати."**) Интересно је још да напоменемо, да је детаљисана дужност општине Београдске у времену арестоничке аолицијске службе, била учињена »Уредбом о дужностима чиновника, кварталника, буљукбаше и пандура Управе вароши Београда", од 1-ог новембра, 1840. године, В№ 1231, С№ 857. Те уредбе нема штамиане у »Зборницима закона и уредаба". Из ове Фазе свога издвајања од опгите полиције у земљи али још спојена с београдском општином, »Указом« од 20-ог

* Под „Директором иди иопечитељем внутрених дела (( -— минисгром унутрашњих дела. — У свима цитатима задржан је стари правопис — само модерно исписан. Нисац.

* Види ( ,Устроеније обштина", од 13.јула, 1 8 39. године, тач. 4. 7. и 8. Збор. 1. стр. 9 4. Писац.

децембра 1841. године В№ 1730, ирестоничк а иолициј а постаје потпуно издвојена и почиње да Фунгира као самостална нолиција за престоницу и град Београд. То је ирви хисторијски а тачан моменат кад београдска иолиција добија свој ирви облик ираве ирестоничке иолиције. У том »Указу« то се исказује на овај начин: .... »да би се и у вароши овој, као што важност места и због централног у њој Правленија, потребност зактева, бољи и тврђи иоредак и сигурније иолицајно надзираније држано; и по томе у согласију са Саветом решио сам, да обштини у напредак остане само примирителан суд, а Уиравителство ио целој иолицајној струци, да се од истог оцепи, и под неиосредствено старање и руководство Правителства узме и к осталим правителственим надлежателствима причисли. А зато, што ће се у напредак Управителство вароши ове, као Правителствена месна аолицајна власт сматрати и држати, да се и сви у њему чиновници и служитељи, не као до сад, од части из прихода обштински, него са свим из касе Правителствене онако илапају, као што је то у особеном акту назначено. Под именом чиновника, који Управителство сачињавају, разумевају се управитељ, два полицаја и писар, а к њему придодани служитељи јесу: четири кварталника, један буљукбаша и једанаест пандура, којима се дужности оне исте предписују, које су у уредби, од 1-ог новембра, 1840, ВЛ? 1231 СЛ» 857*) изданој означене, колико ова по чисто полицајној струци гласи, и то дотле, док се како за полицију окружја. тако и за исто Уиравитељство подобателни закон не изда". Као што се јасно види из овога указа, који се сам довол.по коментарише, обухваћени су сви карактерни знаци по којима се престоничка полиција и разликује од осталих полиција у земљи. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

И 0 Т Р А Г А VI 0 крађи. (НАСТАВАК) С-ем наведенога ваља знати и то, да такве пндивидуе не носе уза се готово никаква пртљага; једно за то, што га и не требају, а друго, што им је без пртљага лакше тражити но њих згодан купе, што га могу лакше мењати, седишта промењиЕгати и из њега лакше излазити и т. д. Је ли иокрађени иоле добар посматрач, то ће се од њега лако моћи докучити, да дотичне индивидуе баш нису »потпуно чисте". Ако су били у каквом сељачком купеу, и издавали се за мирне и добре сељаке, то ће се на њима приметити, да или немају раденичке руке, или немају онакову обућу, каква се у томе крају носи, или ће се на њима приметити, да се у понекој грани пол,опривреде нипгга не разуму, само ако се о томе разговор заподене и т. д. А ако су се такве индивидуе издавале за нешто »веће и отмено«, онда ће се још лакше моћи провидети шта су и ко су, јер ће се та њихова назови отменост ма у ком погледу изјаловити. Наравно да у таким приликама на први поглед ништа сумњивога у очи не нада, јер је обично све на њима као: капут, прслук, сахат са лаицем, манжетне, краватна и т. д. у своме потпуном реду и одговара онаким особинама, за какве су се и издали. Али ако се на њих добро пажња обрати и на све оно, што на себи имају, то ће се врло често моћи да примети. да или им кошуља није са свим чдста, или да им чараие или обућа нису баш као што треба, и најзад ако се на оделу не примети што сумњивог, то ће се онда извесно таково што по рукама приметити. Онај, који на све т.о пази, лако ће према потреби дати иследнику тачан опис такових индивидуа. Свакојако је међутим потребно, да сваки исљедник у канкретним случајевима, потанко о свему наведеном иснита дотичног посматрача, јер се може врло лако десити, да овај што и нехотице заборави да спомене што је видео и * Ове уредбе, као што смо горе напоменули у „Зборницима закона и уредаба" нема. У старој архиви Управиној, која је скроз пропала из ранијих година, такође је нема. Не знамо, да ли је има у министарсгву унутрашњих дела.