Полицијски гласник

2

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 1

— Господине члане... ево вам мојих људи. Онп су вам свакада на расположењу.... Ја покушах, што могох ласкавије, да се захвалим шефу, по рођењу Славенину, а по спреми најодличнијем чиновнику бечке полиције 3. Када је постала држава, тада је постала и аолициј а. Држава се без ње не може замислити. Држави је нужна полиција, казао је Француски слободњак Лабулеј, јер где ње нема ту је анархија, а где је анархија ту није слобода. Остављајући на страну то, што би једни хтели, да је она свуда и у свакоме послу, а други опет да је никако нема, у добро уређеним државама хоће се: да је полиција свагда на месту онде, где је у опасности јаван мир и ред, живот и имање грађана... Полиција је дакле јемство за добар ред и безбедност. Она мора непрекидно да прати како појаве радње човекове, тако и појаве природине ; па кад год ови појави буду ишли на то, да штете мир друштву или појединцу — полиција; се ту одмах јавља као заштита. Бечка је полиција модерна установа. Може се слободно рећи, да је то данас најбоље уређена полиција. Као што је познато, у Аустрији су политичке власти надзорие над општинама. Тако је и у Бечу. Државну и месну полицијску власт, у колико ова последња у неким пословима, не пада општини, врши државна полиција. То је овде дирекција бечке иолиције. Беч се дели на двадесет полицијских квартова, не рачунећи ту ексиозитуре. А сама дирекција има више својих секција. Тако у главној полицији (РгавкНпт) има шест секција. У првој су секцији : биро за администрацију, биро за иасоше, за иријаву становника, зајавну возитбу и за економију. Ту су пет бироа (одељака). У другу секцију долазе четири бироа: биро сигурности, за контролу (евиденцију), за истраге казнених дела и биро за аисане (СеСап^епћаиз). У трећој су секцији: биро за новине, биро за штамиарске иослове и биро за јавне зборове и скуиове. У четвртом бироу жандармерија (81сћегћеЉ\уасће) са централним иншпекторатом и економатом. У петој је секцији: тајна иолиција (РоНге! А§-еп1;еп 1пвШи(;);. У шестој је секцији деловодство, регистратура и експедиција... Свака ова секција има свога шеФа, и опет сваки поједини овај биро има свога старешину. Још нисам овде поменуо ирезидијално, иоверљиво оделење, које има свој нарочити персонал и које стоји иод непосредним директерством самога управника Беча. У овом оделењу раде се пословп од поверења са Двором, извиђају се молбе Цару управљене, распитују се предходно о лицима, која траже у Цара аудијенцију, реФерише се одавде владаоцу о појединим лицима. Ово оделење осем тога прати радње појединих страних посланика ; стоји у вези са страним агентима ; пази на кретање страних владалаца, када дођу у Беч; води, даље евиденцију о свима политички важним или држави опасним личностима. Ово оделење стоји у вези са тајним оделењем бечкога министарства спољних послова, и има велике и разгранате везе са готово целим светом.... ( наставиће се) УПУТОТБА ЗА ИС/1ЕДНИКЕ У КРИВИЧНИМ ДЕЛИМА. I. 1.) 0 похари у опште. Овде ће бити пре свега говора о ономе, на шта ваља сваки иељедник све да пази, и добро да има на уму при ислеђивању и при извиђању какве похаре у опште. При свакој појављеној похари, дакле, треба иољедшш да утврди објективну страну самога дела, и пре свега све добро да расмотри и извиди, шта је лопов на лицу места оставио измењено. Ни једну околност при томе не треба он да сматра за ситницу, јер му све, иа и најмања маленкост може да послужи за расветлење самога дела. С тога треба он добро да промотри све заостале трагове, и да утврди, е да ли су они од Самих лопова, или од каквих других људи. Ако дође до закључка, да су трагови лоповски, или бар да је могуће да су њихови, онда ваља те трагове добро да сачува, и да пази, да се они ниукоме случају не изгубе. За овим ваља све потанко да извиди, шта је све из тих трагова могло произаћи; откуда су и са које ртране лопови могли доћи; где су могли процалити ; на коју

су страну могли отићи, и што је главно, где су могли своју стражу поставити. Поступи лп исљедник тако, онда ће лакше моћп да утврди : колико је било лоиова, ио броју, колико стражара, да ли су били мушки или женеке., колико им је одприлике година, иа шта више и то, да ли су сељачког или варошког сталежа. Наравно, да при томе не треба пренагљиватп, јер се често дешава, да такве индивидуе обуку при своме послу ципеле, и ако их иначе никада не носе. За овим ваља исљедник одмах да пређе наједну важнију околност, која је често веома карактеристична у целом току самога догађаја. Пре свега, ваља утврдити, да ли је лоновима било циљ, да ее увуку у саму кућу, и ту да изврше покрађу. Ово до душе није лако докучити, јер се неможе знати, да ли су лоиовима била позната сва оделења дотичне куће, као и да ли су они знали за, обичаје, који владају у тој кући. Али се ипак према појединостима у кући, може и то доста, лако докучити. Зна се нпр. да су готово сви станови по варошима и по селима у једном извесном пределу, начињени скоро сасвим по једном истом моделу, те да се усљед тога може лако и сам распоред у кући дознати, ма се у њу никако пре тога и не улазило. Усљед тога, а пажљивим посматрањем, лопови лако дознају за све што им ј,е иотребно у дотичној кући: они тако сазнаду, где је од прилике кујна, где се улази и излази, како стоје прозори, како кров и т. д. Једним јединим погледом оназе они, где се налази соба за ручавање. Исто тако сазнаду и где је соба за спавање, што виде са улице када укућани при светлости за вечером седе. Једном речи, вешт лопов размотри све што му је потребно са улице, а да никако у кућу и не улази. Дугим вежбањем исљедник ће лако моћи докучити, да ли је лопов знао све, што му је у дотичној кући потребно било да зна, да ли је преко каквог свога помбћника извештен, како му се ваља управљати, или, да ли је знао само оно, што је са улице могао да докучи и изкомбинира, или најзаД, да ли се онако насумце дао на свој посао. За то је у таким приликама веома потребно да исљедник добро испита, да ли су се у то време и на томе месту видели какви људи, који се могу држати за лоиовске помагаче (расма,траче), пли су се опазили какви год други сумњиви људи. У но неким случајевима раде лопови тај свој посао и са неким знањем кога су раније стекли. Тако се ипр. разбојници, којп позноујесен врше нохаре у напуштеним детњиковцима, добро и насигурно извештавају, е да ли још ко у дотичном летњиковцу станује. То дознају они на овај начин: метну у кључаницу савијен лист какав, или што друго овоме слично, па ако га идућега дана нађу недирнута, онда је знак, да у летњиковцу нема нцгде никога, те у вече дођу са великим колима, провале врата, уђу у одаје, покраду сав намештај, потоваре на кола и умакну. Опази ли их ко год и стане, они га онда моле да им помогне, да што од намештаја метну у кола наводећи, да, по налогу сеобу врше. Ословљени понуђен да помаже, умакне и отиде својим путем, а лопови се тако опросте опасиог посматрача и сведока. Даље ваља иследник да буде и са тим на чисто, да ли је похара извршена вешто, или није, као и да ли је можда она сасвим случајно извршена. Ово по иравилу није тешко докучити, и ко је имао прилике да види неколико похара, тај ће лако моћи да оцени, е да ли је она извршена вешто или не. Од особите је важности и та околност, да ли је похара вршена са, извесном и одређеном циљу, или није. Вешт лопов избегава на првоме месту све оно, што му је у његовом послу непотребно. Он добро израчуна, колико му је времена за извршење дела иотребно. , Он добро оцени, колико може да буде опасно његово дуже бавлење на једноме месту. Труди се, да што мање шушка, а не штеди ни своју снагу, само да му посао не остане узалудан и безкористан. Све ове особине могу се лако опазити код свију лопова, који су се нарочито одали на то ш узрока, што их је мрзило какав други иоштен посао да раде. Примети ли се на пример да је лопов најпре покушао да провали један нрозор, и да је почео да ирорезује гвожђе на истом, па ако је од тога одустао, и почео на ком другом прозору да ради, то се онда може са несумњивом сигурношћу претноставити, да то није био препреден и у крађи извежбан лопов. Прави и вешт лопов добро расмотри најпре предмет на коме ће да ради, и има за тај посао и потребног знања: он уме да разликује добро и јако гвожђе од кртог и слабог гвожђа; оц