Полицијски гласник

БРОЈ 4.

У БЕОГРАДУ СУБОТА 17. ЈАПУАРА 1898.

ГОДИНА II.

2/УЗ с/тас/уз С/УЗ ООО ООР ОУ5' С.ОО р<ур 0?с е/УЗ С/У5 ООО ОУО С/УР С/УО ОУР С<бО С<бО ОДО ОУР С.СО ОСО 060 (УУ5 С/УЗ ОУР ООО С/У%.ОбО ОУР Р>Р <У!УР С/УД С/УЗ -УУР ОУР С/У5 ООО' ООО С|<?0' СхРО 6е»Р ООО с<>0 ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ

уу* *-*К> >УР СДО УЗ^'С</:' гоо УУР С/5С СОО ^УД С/У СОО С/У УУ5 УУ5 >У5 С6С С/УД јуур С/УО с^с ууа ХУО СУУР а<У) УУ5 е/уз с/ уз С/УД С/УО СУУР ООО 0/УО СХУО осо С/ЗО сг?р С/УР (УУР С<У С/?Р <>УР ОСО СУУР с/?о О-УР. с/?о »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« издазж једанпут недељно. Ио потреби биће и ванредних бројева. Претплата се шаље уредништву у Београду »КраљМилаиова ул. бр. 16., а у унутрашњости код овлашћених скупљача или на пошти. Цена је листу: чиновницима, учитељима, званичницима, општинским иисарима и осталим званичницима у оиште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и ка®еџ. у унутрашњости годишње 12, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 6, полугодишње 4 динара, ну ови се по овој цени могу претплатити само преко својих команданата, полицијске односно иограиичне жандармерије. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројевк »Подицијског Гласника« не предају сб. Писма само плаћена иримају се. Рукописи не враћају се. Огласи но погодби. г/Л) С/УР 050 1/ОГ. ОЈС УУО УУР УУР УУР УУ) С/У. (УЛ УХ' у/. уу; С/Л V/- У9? V/. УуО УХ) СуУР ОУД УУЈ сХ/О оур уХ) СУУ.' ОСЈО ООС с/уа С/УР -УУР С/У? У>0 УУР С/9Р сгУО ОбО ООО ОУ> С/>р С^УР С/УР .090 сууа ооо

ЛИСТ УРЕЂУЈЕ ОДБОР

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЂ

х-' 'X -'••- X.- ■« ух. УХ. 'XX х< •//- 'XX у- хх: >---- хх: хх хх. /,л хх су хх ./х хх -ууо /у: хх ух хх XX /х /х ххух /X

ТАСИНА ПИСМА, БЕЧКА ПО/1ИЦИЈА. 9. У тајној иолицији лежи сва моћ бечке иолиције* У осталом на западу је и прАвило : ко има вешту тајну полицију, тај има и добру полицију. Републикански Париз, слободни Цирих, и апсолутни Беч, Берлин или Петроград, једнако се надмећу: ко ће од њих показати вештијег та.јног полицајца. У бечкој полицији гледао сам ону грозничаву журбу дотектива, да извиде и докажу: како извесној кривичној или о;'аоној нојави није место у Бечу, него, на прилику, у Лондону или Цириху; или да се тражено лице не налази у аустријској престоници него, на пример, у Берлину и т„ д. Треба видети ону њихову пасијонирану жудњу, да све сазнаду, дознаду, да се о свему, разуме се, тачно известе, обавесте; да свакога странца добро одмере, о њему све да испипкају и т. д. Циљ је установи агената (РоНге! А^еикеп 1п81л!лг1;) да номажу полицијску дирекцију у одржању јавнога мира, реда и сигурности. Нарочита им је дужност, да истражују, све без разлике, преступнике закона, њихове саучеснике VI помоћннке. Осим тога, да сазнају жеље и иотребе народа, и да о томе своју дирекцију извештавају. Они прате политички и социјалии покрет у друштву. Сазнају сво кретање јавнога мнења, како о поједином закону, уредби, тако и о свакоме кораку владаочевом и владином. Управо шта мисли Беч —• то морају знати агенти. — Агенти имају свога шеФа, који се зове шеч> тајне иолиције, али цео свај апарат стоји под управником Беча. Он је и једини њихов судија у изрицању дисцинлинских казни. — Агенти, или како их обично зову, детективи, деле се на бригаде. Свака бригада има четрнајест агената и једнога отарешину — иншаектора. Овај води надзор над својом бригадом. Све бригаде скупа имају оиет свога главнога, иншиектора, који је реФеренат уиравников. Број агената сваке године расте. Данас их има на 350 лица. Агенти су с командом махом сви у централи, у главној полицији. Квартовним старешинама дат је такође извесан број, али чим се укаже потреба, из цеитрале шаље се нова помоћ. Агенти раде по удешеним комбинацнјама. У кривичиим ислеђењима они су главна иомоћ. Они прикупљају доказе, истражују, питају за сведоке, трагају за кривцима, пресвлаче се, маскирају се, претварају се, извијају на ето начина, неће ли какав год траг кривцу наићи. Ко је досетљивији, тај је и вештији. Вештоме опет испада и успех. У осталом, позната је ствар, да у полицији све зависи од добро спремљенога плана и вешто изведене радње. У стотини случајева помогао је и —• виц. А већ бечки полицајци познати су, и иначе, са својим вицевима. Све што опет агенти сазнаду, то одмах поверљиво саопштавају, ако су у кварту, онда члану квартовном, а ако су у централи, онда своме ше®у. — Агентима се саопштавају сви кривични догађаји, који се десе у вароши, а и страни, када се друге јевропске полиције на бечку дирекцију обрате. Ради овог саопштења агенти долазе у главну

полицију, сваки дан у 9 сахата пре подне. Али не улазе у групама и да их свет примети, него непреметно, сваки за се, и опет на споредне тајне уласке, којих више има. У главној полицији, па једном крају здања, они имају своју с-алу. Седишта у сали направљена су у полукруг, као оно у амФитеатру. Сваком је у клупи одређено место. Како који дође, он седа на своје место. У одређени час јавља се из побочпе канцеларије шеф тајне аолиције. Чим врата отвори, агенти устану за знак поздрава. Али таква је тишина, да се гласак не чује. ШеФ се пење на катедру, и отвара своје напире. И онда почиње издавање наредаба. Да изложимо како се то ради. — Господо агеити — ночиње шеФ — ноћас је на-Видену, плесгасе бр. 2 учињена похара нашем посланику у Паризу, Његовој Екселенцији, грофу Хојошу. Врата су отворена удешеним кључевима, а тако ис-то и ормани, и украдено је: 7 дугмета с веша од дијаманта и јасгшса, златом опточених, једна гарнитура сервиса сребрног, са знаком и т. д. и т. д — Госиодо агенти — наставља шеФ — наша дирекција добила је ноћас од петроградске полиције депешу : да су у Цириху, у штампари Фосовој, штампане нихилистичке прокламације, у пет хиљада егземнлара. Има се намера, да се те прокламације у целокупном броју, или у мањим деловима, преко Беча пренесу у Русију. Прокламације су на руском језику, штампане цицеро словима на сатинираној хартији, у величини 0-40 метра, у ширини 0-30 метра... Обраћам вам пажњу на ову ствар. Награда је 500 Форината. Ко ми донесе ма и један комад ових прокламација добиће 100 Форината — Господо агенти — продужује шеФ — у лондонској банци исплаћен је 4. тек. м. један чек Фирме Блајредера из Берлина, у суми од 10.000 штерлинга. Доцније се видело, да је чек лажан био. Лице, које је новац са касе дигло, изгледа овако: Коса плава, очи плаве и т. д. Једно лице са оваким описом, како казује агент Ридл, виђало се синоћ у етаблисману Ронахеровом, али га је, после свршене представе одмах нестало. Обраћа се пажња и т. д — Госнодо агенти — чита даље ше® —- од два дана виђа се у Бечу једно лице, које по свима знацима изгледа сумњиво. Изгледа овако: високога стаса, црне масти и т. д. Синоћ је у банкарској радњи Левија, у Кертнерштрас-е, променило Француску банкноту од 1000 Франака. За тим је одмах у другој оближњој радњи Редера променило другу банку од исте суме и т. д. Обраћа се пажња на ово сумњиво лице. По свему се чини, да се оно највише задржава у ирвом бецирку и т. д.... — Господо агенти •— рече мало лакшим гласом шеФ Његова екселенција министар унутрашњих дела поводом и т. д... Ово саопштење тицало се Цара. Било је строго поверљиве природе. Зато ми шеФ, при изласку из полицијскога амФитеатра, примети: — Последња наредба, молим вас, нек остане само за вас... — Молим... молим — додадох ја — сама природа наредбе то казује....

Заборавих мало пре поменути: докле ше® саоппггава оне наредбе, дотле сваки агент држи отворену своју бележницу, ■и у њу уписује оно, што му се казује. Ако има слика крив-