Полицијски гласник

БРОЈ 6

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

цисам твоје писмо узео, јер сам, отишав у пошту, наишао тамо па постављену стражу, можда. ради нас, или кога другога Са тога смо одмах отпутовали даље.... Пиши ми овде на адресу: Репег и т. д Причајући овај догађај, Суде је завршио: ја сам прошао Јевропу, најмање десет пуга у накрст, видео сам и лепих и ружних ствари, али тако глупог управника нигде нисам нашао (наставиће се) : . УПУТОТБА ЗА ИСЉЕДНИКЕ У КРИВИЧНИМ ДЕЛИМА. II. I.) 0 унадању кров прозоре. По себи се разуме, далопови и томе ш^му уму да доскоче; јер поставе увек некога од свога друштва да стоји под прозором, па да у случају потребе пажљиво причекује у руке сваки отпадак од прозора. Сем наведенога има још и једна справа, момоћу које се шипке на прозорима могу учинити безопасним. То су велике кљеште. Њих употребљавају лупежи само онда, ако их могу где год у близини самога места добити (позајмити), и ако се увере, да помоКу њих могу успети, а да шипке не морају истављати. Ако на шипкама са стране има згодно место, где кљеште могу ухватити — а тога готово увек има — онда се (види слпку в.) такве две шипке, које једна, поред друге стоје, кљештима свака за се извија спреда све дотле док се не добије довољан простор за провлачење. Оспм шипака има још и нешто друго, што нри упадању кроз прозор смета. Пре свега то.су крила прозора, која стоје или пред шипкама, или иза њих, или и нред њима п за њима. Па и овде има разних манира, али се ови готово увек односе на саму конструкцију ирозора. Пајмање тешкоћа по правилу чине спољни прозори, који се сноља отварају, јер су њихове шарке намештене споља, те је лако до њих доћи. Те шарке су нарочито на сељачким кућама тако лабаве и траљаво начињене, да се могу често и са неким јакпм перорезом пресећи. Чим се скину шарке са оба крила прозора, онда се она могу врло лако скинути, само ако брава, којом се изнутра затварају није вештачка. Ако пак шарке на прозорима даду какав озбиљан отпорили се оне ма из каквог било другог узрока не даду уклонити; или ако крила нрозора иду унутра, онда лупежи нападају на сам затварач. Какав је пак затварач на прозору, са, тим лупеж мора пре свега на чисто бити. То дознаје он обично много раније преко својих помагача. — Ако је тај затварач каква обична ригла, нли ма какав други просг затварач, то га он онда врло лако отвара. На ту цељ пробуши он с поља, а у блнзини самога затварача, једну повећу рупу, тури кроз њу једну жицу, те помоћу ове отвори затварач. Па како лопов може са стране кроз стакло од прозора, да прати кретање те његове протурене жице, то му онда то отварање затварача не задаје никаквих тешкоћа. А ако се ипак какве тешкоће појаве, или ако је сам затварач такав, да се до њега помоћу протурене жице не може лако доћи, онда лупежу обично не остаје ништа друго, но да окно на прозору разбије, и то оно окно, кроз које најлакше може до затварача доћи и отворити га. Окно на прозору може са на више начина уклонити. Има их доста, који држе, да лопови у неким ириликама исеку окно. Али то у истини не стоји. Ни један лопов то неће чинити, па ма се он у томе код најбољег стаклоресца вежбао. А ево за што. Хоће ли се н. пр. какво окно помоћу дијаманта да исече, то се онда мора то окно пре свега унаоколо засећи, па онда се мора дијамантом дотле туда вући и куцкати, док окно најзад и изненада не испадне. На куцкање се лопов за цело неће радо одлучити, јер оно може за њ' од кобних иосљедица бити. А баш ако се при каквој похари и нађе какво исечено окно, то онда треба знати, да је то само Фингирано. У таком случају може се претпоставити, да је то исецање било у какво згодно време и у згодној прилици, па да је окно опет брижљиво на своје место уметнуто, па тек доцније, кад се потреба указала, опет извађено, само да би се могло држати, да је у дотичној

кући похара учињена од стране неког другог, а не баш од онога, који ју је доиста и извршио. Окпо на прозору уклања се обично тиме, што се онај кит око њега оструже, нарочито док је још свеж и мек. Тај се кит може лако остругати и ако је старији, само ако је био јако изложен сунцу, те је усљед тога иостао крт. Као што је познато, кит се састоји из креде и кудељног зејтина, који се у току времена оксидира, те не може више да се одупре утицајима атмосФере, а креда још мање, јер је она сама по себи крта супстанција. Такав стари кит постаје на тај начин сасвим сув, и састоји се из самих тространих призама, која једна до друге стоје, и које се помоћу ножа, или друге које подобне алатке могу врло лако и без икаквога шума остругати. Али како се ретко може наићи на мек, или сасвим сув кит, и како за стругање његово треба повише времена, то онда лупежи по правилу тај посао и не предузимају, но приступају разбијању прозора. А то тек уму они врло вешто да изврше. По себи се разуме да је при том послу најглавнија ствар, да се избегне сваки шум, кога стакло при отпадању може да проузрокује. Мора се, дакле, иредупредити да оно не падне на под т. ј. оно се мора, слепити. На ту циљ превуку лупежи цело окно тако званим Фтастером т. ј. узму комад платна исте величине као и окно, па га онда превуку таком супстанцијом, која добро лепи. То је обично тесто, ћириш, смола и т. д. Кад тако платно на окно брижљиво рашире, да је свуда добро залепљено, онда га обложе још каквим меким предметом нпр. крпом, травом, сеном и т. д., само да на тај начин отклоне сваки могући шум при паду стаклета. Кад то све тако припреме, онда почну најпре полако, а затим све јаче и јаче окно у средини његовој притискивати, док оно не прсне. На тај се начин по правилу не чује никакав шум, јер размрскана стаклад остану на превученом платну залепљена, и при паду због крпе, траве, сена и т. д. не чине готово никакву ларму. А ако се и поред свег тога деси ларма од стаклади, онда лупежи чекају неко извесно време, да се увере, е да ли је ко ову чуо. Па ако у кући остане све мирно, онда наставе свој посао, те полако затварач на прозору отворе и ушуњају се у кућу. Како се пак у прозорима често, а нарочито код сељака, држе разне Флаше, чаше, лонци са цвећем и т. д., то оида наравно, да и ти предмети стоје лупежима много на путу. Зато они у таком случају провуку руку кроз већ разбијено окно, иа извуку нап^ље један по један од тих предмета. Ако пак не могу кроз то окно сваки предмет да дохвате, они онда приступају разбпјању другога окна, на већ напред поменути начин. А ако и тада не успу, онда се обично окану започетог посла. Па и саме завесе и ролетне на прозорима сметају лупежима у извршењу њиховог посла, јер се прозор не може без икаквог шума отворити, ако је завеса или ролетна спуштена. Деси ли се то, онда они разбијају оно окно, где се налази врпца ролетне, те да на тај начин до ње дођу и ролетну уздигну. Алн ако опазе, да се то дизање ролетне може осетити, они је онда пресецају иопречке, отсечени доњи део извуку полако и нечујно напоље, па онда приступају даље своме послу.

0 Д Г 0 В 0 Р* на питања упуЋена правницима у бр. 15. на стр. 117, овог листа од прошле године. Ирелиставајући обилату садржину овог ваљаног листа за прошлу годину, видео сам, да ни један од правника није одговорио на пптања уиућена правницима у 15-ом броју од 15. новембра. Да неби постављена питања остала без одговора, јер да га је до сада било, без сумње би га уредништво, према изјављеној готовости, оштампало, ја ћу на њих у кратко изложити своје мишљење. И ако је доцкан, опет је боље икад него никад. После наведеног примера положена су ова два питања : 1.) да ли се иследник иовиним учинио што је окривљеног (за убиство) на основу §. 171. крив. пост. пустио на јемство у слободу, кад дело није аризнао; и * Овај одговор послао нам је из унутрашњости један од.шчан правник и судија.