Полицијски гласник

БРОЈ 7.

У БЕОГРАДУ, СУБОТА 7. ФЕБРУАРА 1898.

ГОДИНА II.

х&о, 04 јо осп. &оп> с<?о сро с /уз .дјро с<уо с*?о р$о с у>с суу? с^о соо сгго аос ооо аоо ддс <у ?о с<?о д<?о д.сс с<уо соо сро с/уп 'о<5о д<?о оу^ с -бо саоо ссо 6ог>'оо6 ооо'сјс^ одо сиооооо ПОЛИЦИЈСКИ Г Ј1ДСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ 3А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ

'-/ур С /УР С >УР С /УО СИУ5 с<60 ОУ0 С /У5 С^О С /УР С /УР С/УО 0<ОО С^О адо СОО СбО С/>0 СУ>0 СДО ОУР СОО ооо ОР? С^О С«00 С6>6 СОО СОО С«бО ООО ООО С<00 С.ОО ооо СОО с«00 ооо ООО с«00 СОО сг /з СДО С«0о1у>0 <уур сууз РУЗО <уур" »ПО.ШЦИЈСКИ ГДАСНИК« излази једаниут недељно. По иотреби биће ванредних бројева. Иретидата се шаљо уредништву у Веограду »КраљМилаиова« ул. бр. 16., а у унутрашњости код овлашћених скуиљача или на иошти. Денајелисту: чиновницима, учитељима, званичницима, општинским инсарима и. осталим званичницима у опште годишње 12, полугодншње б дин. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 12, иолугодишње 8 динара. Жандармима годишње 6, иолугодишње 4 динара, пу ови се ио овој цени могу претнлатити само преко својих команданата, иолицијске односно иограничне жандармерије. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство годишње 24, полугодишње, 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника не продају се. Писма само нлаћена примају се. Рукописи не враћају се. Огласи по погодби. с ^о" с<у5 сууо сууо~сууо соо а«оо с&о соо соо с/ур соо соо соо соо соо Сбо с/уз <уур с«оо <у?о сб«о с/ур ооо с/ур соо~суу Р оур ооп соо соо с>оо ооос^о с&о~с^о сео с / уз оуо с 2^ с ^ ос ^' с > со . с > у5 ~с< у :

ЛИСТ УРЕЂУЈЕ ОДБОР

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЋ

« Р <*УО С*УЗ С/УЗ С/УЗ С/УР С^о С>СО.СХ>Ђ СУЗО с^> РУ? С>ЗС СХУО СУУО (УУО УУР С>УР ОУ7: // у/, у л у/

ТАОИНА ПИСМА, БЕЧКА ПОЛИЦИЈА. 22. За пријем у агенте тајне полиције траже се ови услови. Пре свега, да је молилац аустриски поданик; да није млађи од 24 године ни старији од 40 година; да је потпуно адрав и врло доброг, непорочног владања ; да је потпуно иисмен; да је дуго живео у Бечу и да савршено познаје беч-ке прилике; а иредпостављају се они, који, осем ових услова, имају велика познанства,-који знају више страних језика; који су били на извесним положајима; који су имали извесне радње и т. д. У свима опет овим случајевима траже се само бистри, окретни, људи ; који нису брбљави и неозбиљни ; који немају никаквих страсти и т. д. Боља основа бечкој тајној полицији постављена је још 1873. год. После изложбе, као што је познато, у Бечу је иаступио Велики трговачки крах. Хиљадама рентијера, трговаца и занаџија остало је тада без хлеба и крова. У овој својој нужди, што је било интелигентније и окретније увучено је у полицијске агенте. Отада је овај кадар растао све више, сваке године попуњаван све способнијим људма. Данас тајна полиција има у -својим органима и некадаЉе гроФове и бароне, који су истина са својим богатством пропали, али се уз помоћ нолицијског новца, крећу и сада по аристократским салонима и, прате не само друге гроФове и бароне, него и саме Ерцхерцоге, јер у Аусгрији о свакоме хоће све да знају... — У Бечу се агенти узимају на иробу за шест месеца. За то време уче школу агентску и дају им се разни послови, па ако се покажу за службу сцособни, онда се тек коначно нримају. 0 приМању решава управник, као што му је и иначе цео персонал стављен под безусловну управу. Агенти нолажу заклетву на своју службу. Плата им се дели на рокове, Добијају периодске повишице, а имају и пензију. Агенти се деле на две класе, а тако исто и иншпектори. Пајмања је плата 550 Форината, а највећа 850 Фор. Иериодске повишице теку овако: после 10 година 40 Фор., после 15 год. 55 Фор., после 20 год. 70 Фор., носле 25 год. 85 Фор. и после 30 година 100 Форината. Када нутују ван Беча званичним послом, онда имају, осем бесплатнога иодвоза, и дијурну, и то иншпектори по 2 Фор. а агенти п о 1-50 Фор. на дан. Ако раде ноћу, онда имају такође ванредне награде, као што за особите послове, од ваиреднога значаја, имају и ванредне суме на расположењу, што сам то већ напред'на једноме месту испричао. У великим крађама, као што је познато, покрадене банке и богате Фирме одређују од стотине извесну суму, ако се ухвати, те и отуда може агентима да падне приличан приход. Још ту не узимам у рачун и оно што им понеки страни владалац илп богаташ, на име бакшиша, даде. Агенти се могу женити. Само им жена мора биги из добре, поштене породице и доброга владања. Управник одобрава женидбу. — Агенти су наоружани револвером, боксером и, махом, штапом. —- Сваки агенат има уза се свој бележник, у коме занисује све зликовце са свима њиховим особеним знацима и лажним именима ; дела, за која с.у они осуђени ; азбучни списак свију тражећих се лица ; списак свију бивших робијаша и где ко од њих станује, јер је у Бечу

нравило, чим се пусти који робијаш из завода, њега доведу и нокажу агентима, да га сви виде и познају ; поред тога су у бележнику заведене све наредбе власти;. оиомене, на шта треба пазити у вароши и т. д. — За поднашање рапората агенти: имају нарочите Формуларе, са овим рубрикама: горе стоји: царско-краљевски полицијско-агентурски институт... Бригада... Иншчектор... Агенат... Оштећени... Сведоци... Догађај...—Листа за странце попуњује се овако: Име, нрезиме, карактер, место становања и извештај Овлашћење за агенте (ОИепе ОгЛге) попуњује се овако: Н. II. овлашћује се, да по делу тога и тога чини извиђаје и т. д. Све цар. краљ. грађанСке и војне власти моле се, да агенту, који ову објаву носи, сваку помоћ указују и т. д 23. Поред полицијских агената, као јако помоћно средство за одржање реда и сигурности у варопш, могу се слободно на првом месту узети и оне бечке — 1Ме \Уасћв1;ићеп Да их ерпски назовемо — стражаре. Њих има свуда ио Бечу, и на сваком крају, али тако су склоњене, да их публика и не примећује. Свака стражара има свој број одређених јој улица. Циљ је овој установи да одмах даде полицијску помоћ, где је она потребна. У свакој овој стражари налази се обично шест жандара и један иншпектор (наредник). Све су стражаре међу собом, а и са квартовима и дирекцијом везане телеграФом и телеФоном. — У случају какве несреће, злочина, убијетва, пожара, важног случаја и т. д. одмах стражара извештава жицом комесаријат (кварт), а жандари из стражаре иду у помоћ онима, који су на линији, на улици. Кварт по жици даје наредбе, расписе и т. д. По жицгГ се дају извештаји о проласку царевом, или доласку или проласку страних владаоца по вароши, и т. д. Да покажем то примерима. Из Шенбрун а куца жица у Леоиолдштат. Не каже се ни коме. Него само У} Леоиолдштат <( и јавља овако : »Овога часа, Цар полази у Пратер..." Све стражаре редом из Шенбруна до Пратера_ знају ово... И разуме се, да и не помињем, да за сигурност цареву нареде што треба...: Цар се враћа. Стражара из Пратера јавља: Цар прође Пратер. Оде у Двор. Све је у реду било... Пратер-Бургу: Цар долази тамо... Или о страним владаоцима. Они обично одседају у хотелу »Империјалу«... Има их, који немају обичај, да напред кажу, куда ће да се извезу. Тек када седну у кола, реку кочијашу: Пратерштерн... Али уз портира, хотелијера, који странога владаоца испраћају, стоји увек и агенат полицијски. Ја сам већ напред казао, да их и у сваком хотелу има, а у »Имиеријалу к их има и више. Еле, кад је Краљ казао кочијашу куда да вози, агенат је чуо, одмах изађе из „Империјала" и из стражаре, која је иза тога хотела, телеФонише овако: Пратерштерн, овога часа Краљ долази тамо на колима тим и тим... Када је Краљ тамо стигао, члан полиције био је већ на месту и могао је дочекати и поздравити са : Ваше Величанство.... Краљ се чудио откуда се тамо за његов долазак знаде, када он никоме то напред није казивао, него се је изненада извезао... Али ево како се то ради... 24. Бавио сам се неколико пута у овим стражарама и свагда сам наилазио најбољи ред и тачност... Из стражара, поред са-