Полицијски гласник

БРОЈ 8

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

дно јо да приметимо ово. Колнко казна утиче на оваке индивидуе, као што је овај Владимир, види се по томе, што је у бтству с робије одмах иочео красти и уиадати у нова злочина дела. Овакав зликовац, као што је Владнмнр, зна у прсте сву строгост закона, па опет ради оио, што ће га најпосле одвести на — губилиште... Као што се види, он је склон на бегство. Па не само да је склон, но он уме вешто и брзо ту сноју намеру и да нзведе. Да би наше полицијске власти имале о њему потпуна дата а сем тога и слику, ио којој ће га увек познати, ми је доносимо на овоме месту... Слика оваких л>уди једино је и најбоље сретство за њихов брзи проналазак. ——--ој&вао«"' Л.0П0В БЕЗ — ОРЕЋЕ. (наставак из б1 1 . 6-ог). Ево, дакле, шта нам г. Марко о томе нрича: Украдоше ми вели, једном најлепши ћилим с миндерлука. Тај ми је миндерлук стајао испод басамака, којс воде на горњн спрат. Од старина је, па га тако чувам. Мислио сам, ко ли га је то могао предићи ? Тшлим скуп. Права пиротска израда. Шта ћу ? Одох код »Терзибашића® па на ту Форму узех други ама — имитација на ону ориђиналну израду. Није ме бар скупо ни коштао. Опет га прострем по миндерлуку, али сам га био добро привезао пантљикама за оне пречаге на гвозденоме кревету нозади. Ишло је лепо једно месец дана. Погледам увск, а оно ћилим стоји на своме месту. Хвала Богу, те се »трговцТт« ма,нуше »пазара« код мвне, мислим. Кад једног даиа, по обичају, опет бацим поглед на миндерлук, а опо — нема ћилима. Е, то је превршило сваку меру. Вала, мора се наћи начина, како ће се овоме лоповлуку доскочити. Гледам, пантљике покидане. Ама је морао мушки запети, док јс ћилим отргао, јер су паптљике биле чврсто за њ ушивене. Мислпм се тако о томе, па се најпосле домислих. Замолих Настића да ми купи какав стари пиштољ на »капслу.« Настић ме пита : а шта ће вам то ? Треба Ми. само ми што нре набави, а ти ћеш већ видети за што ћу га употребити. Кад ми је Настић донео пиштољ, ја га добро, готово до вр'а- напуних, па очда још арбијом и добро сабијем. Чинио сам нретходно пробу с њиме. Ишло је као што треба. Тај пиштољ наместим на једну даску, коју притврдим шраФОвима за даску од кревета а грло му удесим према себн. За тим запети ороз вежем једном пантљиком тако, да сам другн љеи крај притврдио за ћилим. И онда, онај, који би ночео вући ћилим, уједно би повукао и иантљику која је за „ороз (( била привезана, и онда би пиштољ окинуо. Тако је и било. Ја тада нисам био у Београду већ у Нишу. Све се ово даље догодило у моме осуству. Дакле, дошла је најносле »лија на | гвол^)е"... Лопов је добро повукао ћилим, али је уједпо повукао | и иантљику те је »ороз« одаиео и ииштољ пукао. Лопов је ухваћеп. Ама, не знам, шта би дао, само кад би ми лола испричао: како му је било онда, кад је пиштољ пукао. Ал' неће да каже. Чак одбија од себе и да је раније крађе вршио... Тако г. Марко... Згодан виц за проналазак лопова. II згодан и — ирактичан. — Казао сам ти већ, — наставп Микица да је мала књига »Народни Учитељ« од Пелагића, иа да се одштамнају све моје лоповске несреће. Слушао сам, да таст г. Боже апелационца има неку своју „библију", која је тако в.елика, да је чита већ 8 годпна, па није ни пола превалио. Ето, у таквој књизи могле би се зар смеотити све моје лоповске несреће. Слушај даље... Знаш већ »Кондину улицу« ? Т.у сам, мпслим, најцрње прошао. Једне ноћи пролазио сам том улицом. Пошао сам бно на »ташмајдан«... Кад бејах на но улице, смотрим један прозор отворен. Кућа мала. Са сокака могу прекорачити у собу, тако су ниски прозори... ПОгледам унутра — помрчина, али сам опет видео у крају неке хаљине. Алн тек што почех ове траље скупљати, дочепаше ме по задп некс снажне руке... У један мах засветли се свећа. Сад сам тек видео, да сам био у соби неких ђака. Било их троје на броју. На мени тада беху нове хаљнне и ципеле. Баш сам тога дана код Пинкаса узео одело за 40 динара и пар ципела код Левензона за 14 дииара. Знаш, макао Арса једноме сел>аку кесу код »Тетова«, па ми је дао 9 дуката па — зајам, те сам онда био врућ — око срца. Еле, ђаци ме стегли рукама као —- кљештима.... Један тек повика: свлачите га, Брзо ми свукоше ново одело, па ми навукоше

неке рите. — И ципеле, виче други. Скидошс ми и ципеле, па ми иавукоше на ноге неке старе опанке... Изгледао сам ко чудо. Није ми жао ни хаљина па ни ципела, већ ми је жао, што сам у „шлајиику" пмао 2 дук. цес. у злату н 5 динара у сребру. Сад сам ти остао и гб и без кршене паре. Кад су свршили што су хтели, ударпше ми неколико »врућих« шамара, иа ме истераше напоље... Бежао сам што оам више могао, Бојао сам се, да ме пе јаве иолицији. Окаченици једни. Мора да су били — ужичани, јер су само опи тако бистри.и иреПреденн... Ето, видиш, каква је моја срећа! Прна као гар !... Хе, иа да чујеш само даље!... Од ђака пзмакох без хаљина и у оианцима, ал' из мииистарства војеног право сам отишао у — главну полицију. И то је био малер, иа тек онај у механи »Леиог изгледа" ! Мани!... Причаћу ти већ. Да се само за часак одморим.

Дакле слушај!... Из »Кондине улице«, упутио сам се поред г-ђе Томанијне куће. Ту је у сокаку било министарство војено. Знам, да уједној соби има каса »сандучара«. Да окушам бар овде срећу, мислим, иа гледам у авлију. Нигде никога. Хајд' да уђем унутра. Ако ме запигају: шта ћу овде, казаћу да сам странац и да сам кућу погрешио. Уђем уавлију а за тим се успнем по степеиицама горе. У ходнику иолегали неки војппци па хрчу. Одважно се уиутим оној соб^ гдо је оиа »оандучара«. Знам где лежи, одмах до прозора. Почех кропрљати око п.е. Не иде. На њој велики катаиац па ни маћи. У по мога посла бану унутра један човек. Брзо легох под једпу клуиу и учнним се као да спавам. Хрчем у девете. Опај. што јо ушао, упалн свећу, па дође до мене. Муну ме ногом у ребра и внкну: еј, ко си ти ! Устај ! Ја, Боже, хрчем, хрчем, да ми поздрве одскачу као у заморена коња. Опет осегих мување у ребра. Више нисам могао нздржатп. Ђииих на ноге и стадох узверено гледати око себе, као човек који се из тешкога епа иробудио.—• Шта ћеш овде? упита ме онај човек, кога тек сад видех да је наредник. Мора бити да је био дежурни. — Зар ово није моја кућа? будим се као ја ! Наредник ме гледа и понреко п уздузк. Види дроњаво одело на меии, продрте опанке, па тек викну: сад ћу ја тебп дати твоју кућу. Дохвати неки ајдамак па по меии фљис, фљис , да ми сва ребра пуцају. После ме предаде патролцији, а овај ираво у — главну полицију. Зар то иија несрећа? За, .једну само ноћ два малера ! Свучен до голе коже, опапуљеп, избијен, на још поред свега тога у — апсу ? А, шта велиш?... Јеси л' готов ? — Шта ! Готов ? Ти си баш права луда... Море, могао бих ти причати неколико дана, па тек да кажем — иочео сам. Слушај само, па иосле ако хоћеш иричај и другоме. Не марим, пека се ово и у иовпне штампа. Кад ми је така судбпна, ие марим ни за што !... Право рећи, знам ти шта је ђаво вечерао, иа опета наседнем к'о нико мој !... Пре годину дана, била ме је гонила полиција у Неготини. Нисам био крив, ал'тек су иа мене сумњали, да сам предигао нфсоме опанчару са ћепенка пет пари опанака. Заждио сам одатле па право у Београд. Зиам, ту ћу наћи моје старе другове. Па онда, овде ти со брате осећам некако друкчије, као да сам код своје куће. Састанем се са овојнм друговима; нушнмо, коцкамо се и иијемо — кад имамо новаца.... Еле, кад сам дошао у Београд, свратим у ону каФану код »лепог изгледа®, одмах према лудници иа самоме ћошку од друма. Чим сам ушао у ту кафану, сиазим неког човека где седи иоред прозора. За моје јаде учини ми се као да је -— Милан Јагодић. Гледам. Лепо, баш Милан Јагодпћ. Пођем томе човеку. Раширио сам руке па га од радости ноздравим онако од срца. Он упро своје очи у мене па ме зачуђено гледа. Ја га питам: ама зар ме ие познајеш ? Та ја сам Мпкица, твој »руфетлија«. Знаш ли оног телалина... — А, сад се сећам ! Јес, јес, на баш тебе и тражим. — Хвала брате Милане. Ето, сад сам ту г . Можемо вала ако хоћеш и у народну банку... Тај мој познаник — жалосна ми мајка —• шчепа ме за јаку па впкну : напред ! Где ћемо? вичем ја, а још се своме јаду не сећам. Видићеш већ, вели тај човек, па ме лепо нзбаци на сокак и предаде ме ирвом жандарму. — А зиаш ли, ко је то био ? Главом тајни полицај Т>. којн ми је на ђавола личио на Милана Јагодића! Па зар то нпје несрећа, кад се човек сам баца у гиаке полицији. а?