Полицијски гласник

БРОЈ 12.

У БЕОГРАДУ, СУБОТА 14. МАРТА 1898.

ГОДИНА 11.

С/УЗ ОјОП ОУО (УУ О СУ уО 050 с^> 0 ОУГ) ОУР ООС (УЈС у/? С//Ј 050' "о у5'оуг о^: ОУО ' (»О »-. у/. о/л У/ С/^ТмГ/50 О5о' ОУС' ~<УУО~<^СА> О^С'"ОУ^'о>С О/ 1 0>^' ?»-: V/. С// 1 050 'о>Т> 050 С//? УЛ ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈ С1СЕ РАДЊЕ

С/УП ОУ5 -">У5 С/5Р ООО С/У5 С/УР С/>Р оур С/УР 050 С>СО СО^ ОУ' с//. О^ 05^ о/ - : 1 //■ ОУ? Об^) У/ ру: С/ /ј р>0 С// .' С /УГ' с<^0 060 050 ОУ> С/УО 0>0 О ^ о С/50 ОбЈО ОУР ОСО ООО О>0 050 с/л О50 СЛО 050 осо 090 050 »ПОЛИЦИЈОКИ ГЛАСНИК« излази једаниут недељно. По иотреби биће ванредних бројева. Претилата се шаље уредииштву у Београду »КраљМиланова« ул. бр. 16., а у унутрашљости код овлашћених скунљача или на ношти. Ценајелисту: чиновницима, учитељима, званичницима, општинским писарима и осталим званичницима у онште годишње 12, нолугодишње 6 дин. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 12, иолугодишње 8 динара. Жандармима годишње б, иолугодишње 4 динара, ну ови се ио овој цени могу нретнлатити само иреко својих команданата, нолицијске односно нограничне жандармерије. Надлештвима у ошнте 20 дииара на годину. За иностранство годишње 24, полугодишње, 15 динара. Поједини -бројеви »Иолнцијског 1'ласника но продају се. Писма само плаћена примају Се. Рукоииси не враћају се. Огласи цо погодби. уур О5о о >с уур оур -уур оур с/ у о с / у? (У /- оу^ о ур с// оу: оу> ос о с //: ос.0 с/ур "ууо 'р-/: .--» о е// о ^о с/ур " о 5 о" оуг "с^о о>о оху. с»о с/зо осо

ЛИСТ УРЕЂУЈЕ ОДБОР

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЂ

уу? /х ух ••х. /х. ■/' ." ". •'/. ". ххгУхх. у/: -/-х. •/'. ". " •." " ■у У. ух >/ хл -// хх хх, //• '/ ". ■//, .х. •// ,-х /л ^ х.

Његово Величанство Краљ Милан, благоволео је 9. ов. мес. у 1 сат ио иодпе примпти у аудпјенцпју уреднпка нашега листа г. Наума Димитријевпћа. Том приднком Његово Величанство дало је израза Свога задовољства на уређивање „Нолицпјског Гласнпка«, додавши, да је појава овога листа корпсна.

ЛУДИЛО И ЗЛОЧИН.

Један интересан случај из СудскеПсихо-Патологије. ДВА ПОКУШАЈА УВИСТВА (Саоаштено у Сриском Јекарском Друштву) од 1)г ВОЈ. М- СУБОТИЂА - МЛАЂЕГ СЕКУНДЛРНОГ ЛЕКАРЛ У БОЛНИЦИ ЗЛ ДУШЕВНЕ БОЛЕСТЈ1. Случај овај, који је детаљно описаи у доле изложепој оведоиби сталне лекарске комисије за нреглед умоболпих, веома је ноучан за иследиике. Из тога разлога и саопштавам га у стручноме полицијскоме листу. Сведопба, о којој је реч гласи: Лекарска Сведоџба. В. Л. М., стар 31. годину, родом нз С., среза ресавског, округа моравског, примљен је у Болницу за Душевне Болести 23. Марта 1896. на иосматрање, пошто се посумњало у ње1'ову душевну исправност у времену извршења покушаја убиства 27. Августа 1891. год. В. је спроведен у лудницу са актом начелника среза ресавског од 23- Марта 1896., а на коме стоји Број 2007. од 5. Фебруара 1895. Ово иапомињемо с тога, што је нужно знати, да је нолицијска власт овога човека спровела у болницу тек после 13 и по месеци, но што је то требала учниити, ма да је Сан. Савет био донео одлуку. да се » што аре « унути! Спровод на посматрање у лудницу извршен јо но наредби првостепеног ћупријског суда '№ 3023. од 1. Фебр. 1895. г., а нрема решењу Главног Санит. Савета од 20. Јан. 1895. и акту г. Министра ун. дела С<№ 512. од 25. Јан. 1895. Решење Глав. Санитетског Савета гласн: „Да би се могло са осиованошћу одговорити' па питања одиоспо душевног стања оптуженог В., преко је потребно да се он што пре упути у Болницу за Душев. Болести на стручно иооматрање, заједпо са свима актима по овоме делу, пошто ое из лекарске сведоцбе још не види позитивно ни да ли је овај В. доиста душевно оболео или не. Ово је иотребно још и због тога, што би исти могао после тамо и остати иа дал^е чување, иошто због своје болести може да буде опасан по околину за време напада". Акт Купр. првоот. суда № 18340 од 16. Децем. 1894., у коме су стављена питања Гл. Сан. Савету гласи: „ да Сан. Савет према лекарској сведоцби о настуаној болести оатужен.ог, и онога што су сведоци у том односу сведочили, изволи изјавити мишљење: је ли такво болесио с/гање оптужеиог могло допринети његовој решености па извршење ове кривице, с погледом на овај конкретни случај ; а у колико бп за један одређеп одговор у том облнку

било мање могућности, да изјави о томе: је ли такво отање у опште од утицаја и у опште каквог на његову душевпу опособност и у правцу, који се односи на вршење кривичних дела и у колико такво стање, у односу горњег питања, разликује дотичног болесника од човека нормалног душевног стања?« У своме акту № 3023 од 3. Фебр. 1895. ћупријсвд првостепени суд сироводећи, преко начел. среза ресавоког, управи ове болнице В. и сва акта по његовој кривици на ироматрање, тражи да се наше мишљење, које имамо дати у овом оведочанству, прво сироведе Глав. Санпт. Савету, пошто оп има дати »накнадно мнење«, па тек после тога првост. ћупр. суду заједно сс мишљењем Гл. Сан. Савета. Нааомена : Пре свега да напоменемо да у породицн В-овој, нпје нознат ни један случај душевног оболења. 81:. ргаез. В. је стар 31. годину, средњег раста, добро развијен, омршав, у лицу румен, очију плавих, иоса правилног, смеђе косе. Глава је нормалнога кроја. Обим њен је 55 сантиметара. Нема у опште никаквих. аномалија у целоме његовоме телесноме склопу. Понашања је врло уљудног, учтив је, предусретљив, послушан, и без иоговора повинује се приликама у којима се налази. Зна за шта је доведен, и подвргава се без икаквог протеста нашим испитима и потпуно правилно схвата значај њихов. Даје нам одговоре и нужна објашњења на наша иитања, а, разуме се, све то у границама свога образовања, и својих душевнпх способности у опште. Писмеи је. Ми нисмо имали до сада ииједном ирилике да будемо незадовољни с њиме, његовим понашањем и његовнм радом. Он се у свему ноказује као отресит и ваљан човек. Тако исто, ниједном ниемо имали прилике од њега чути каку бпло бесмислицу; нити је и један његов поступак био нити лакомислен, нити нелогичан; ниједна његова реч није била неумесна и неоправдана. Нисмо приметили, а нема се основа према свему овоме ни мислити, да има какве било врсте, халуцинације, илузије, нли какав било делиријум. Овако стоји сгвар, кад се у обзир узме посматрање пад В. од дана ступања у лудницу па до данас, а без обзира на ирошлост. Ако би смо хтели, да резимирамо резултат нашег досадашњег посматрања, и да дамо одговор на питање, које се као једино само по себи иам^ће т. ј,: да ли је В. у времеиу од кад је у лудници на посматрању (т. ј. од 23. марта тек. год. па до данас) био душевно болестан или не, ми би морали одговоритп : В. је био за сво време од како је у лудници на посматрању т. ј. од 23. марта па до данас, потпуно паметан човек. С тиме би и задатак, који нам је, ма и индиректно задат од Главног Санитетског Савета у речима: »пошто се из лек. сведоџбе (Ћуир. окр. болн.) још ие видп позитивно ни да ли је овај В. доиста душевно оболео или не/< био решен, пошто ове речи : »да ли је душевно оболео или не, с< не обележавају ирошлост но садашњост. Сведоџба о којој је реч гласи : Лекарска Сиедоџба. По паређењу г. министра унутрашњих дела од 25. ир. м. (августа 1892) С№ 6182. прегледали смо В. Л. М. тежака из Г. среза ресавског, који је од стране Начелнина срез а ресавског актом од 17. пр. м. (авгуота 1892) ј\» N071 иослат у окружну