Полицијски гласник

БРОЈ 13.

У БЕОГРАДУ, СУБОТА 21. МАРТА 1898.

ГОДИНА II.

УУ? 'глг -- ОјСГ) ОУО~ОУО СУ У: С/УЗ ОДО С*рО-&аО <>>: г/л 0>0 ( ^С ^С^О ОУ> СбО СУ>0 соо ООО г ООО СУУ) СДО О-У О <у>0 050 090 ООО ОбО (УУ) с/>р ООО СУ>Р одо (у>9о "оОО С>0О аоо ОЈСГ> ОЈОГ> ОСО ОбО сусо < У50 С*УЗ ,с<?о ПОЛИЦИЈПКИ ГЈ1ДСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВК ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ

УУГ> >•>'«) 0/>О УЛ С/У:< У>0 'УУО ■»•••< Ц >0<У У5 СУХ.' <>х.- с^>0 СУ/О СУ у О СО О СУХ- СУУ г ' СУ УО Об >0 СУ у О ОГУ. СУУ^ СУУ.) ОУО СУУ.' ОбО ООО ОУО ОУО ООО 050 ОУ СУ>Р (У>0 СУУО СУ УГ- СУУО 050 ОО О-ОСО СУУ ) СУУ.) С -ОО ОУО 050 ОУО су/. »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« иалази једаниут недељно. По иотреби биће ванредних бројева. Претадата се гааље уредништву у Београду »КраљМиданова® ул. бр. 1(5., а у унутрашњости код овлашћених скуиљача или на иошти. Ценаједисту: чиновницима, учитељима, званичницима, општинским иисарима и осталим званичницима у ошпте годишње 12, нолугодишње 6 дин. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 12, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 6, полугодишње 4 дииара, ну ови се по овој цени могу иретплатити само преко својих команданата, нолицијске односно »ограничне жандармерије. Надлештвима у оиште 20 динара на годину. За иностраиство годишње 24, нолугодишње, 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника не продају се. Писма само плаћена примају се. Рукописи не враћају се. Огласи по погодби. УО ОУО 050ЈЛ0 суус -ХУО) СУУ. УУ0~ОУ0О^5" 050 С/УР ООО ОУО ОбО СУУР ОУО ОУ. <УУ Р УУО"с^ОСС/У5 ооо О&О <УУ5 (УУР <УУЗ ОУР ОУР ОУР (УУЗ ОбСС^О ооо 0&0*0У: 050 ООО ООО ОУР <УУД ооо <УУО О&о <УУР С/УО

ЛИСТ УРЕЂУЈЕ ОДБОР

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИТ.

XX XX XX XX -XX ✓✓ XX XX. XX -XX XX XX -XX. -XX XX XX XX. "XX XX XX XX ,Х XX XX XX V. 'XX XX УХ XX XX XX XX хх хх: XX XX XX XX. XX. СХХ. //. XX XX XX СХХ.'СХХГ СХХ.

ЛУДИЛО И 310ЧИН. Један интересан случај из СудснеПсихо-Патологије. ДВА ПОКУШАЈА УБИСТВА (Саоаштено у Сраском Јеклрском Дрцштву! ОД [)г ВОЈ. М- СУБОТИЂА - МЛАЂЕГ СЕКУ11ДЛГПОГ ЛЕКАРА У БОЛНИЦИ ЗА ДУШЕВНЕ БОЛЕСТИ. (нАСТАВЛК.) Пачин исаитивања, којим смо се у овоме послу послужили био је следећи: Сем уобичајеног разговора са окривљеним В. при редовним,.свакодневним визитама, и сем роФерата, које свакодневно добијамо од болничког иерсонала о сваком болеснику, о његовом нонашању, делању и говору, ми смо, кад смо год за нужно нашли, призивали на специјалан испит самога окривљеника В., иа смо онда узели акта, читали их, и расматрали, и онда смо окривљенику стављали нужна питања. На тај начин ми смо хтели : Прво констатовати., да ли В. у опште признаје, или не, извршени покушај убиства, који према актама -креба, као такав да постоји. Друго смо хтели, да се оријентишемо одноСпо његовог душевпог оболења, којеје такође, судећн по лекарској комисијској сведоџби од 3 лекара из окружне ћупријске болнице, постојало бар у времепу које је обухваћено у сведоџби, т. ј. од 17. авг. до 17. септ. 1892. године, (акт Начелства среза ресавског № 644. и 340). ТреКе , ми смо нарочиту пажњу обратили на то, да дознамо>, да ли је и пре тога а нарочито у времену извршења нокушаја убиства, био умно растројен, што је у осталом и био паш најглавнији задатак, који је ваљало решити. — 0 свему овоме имамо да кажемо следеће: Поврх многих испитивања, и покушаја, да га доведемо у шкрипац са разним питањима, разлозима и објашњењима, увек смо од В. добили одговор : да се он »не сећа«, да »не зна с< нити да је на Ивка пуцао, нити да је он Ивку истргао гшштол. иза појаса. — Уз ово додаје: »Ја сам ТЗДа, а И пре тога, био тако збуњеи, да не знам да кажем, како је све било, за шта ме иитате .* Даље вели, да се не сећа, шта су му рекли, нити зна, да су га Ивко и још два сељака звали у суд, нити се сећа, да је он њима ма шта рекао, па ни да је рекао, да неКе да иде, како то тврди Ивко на саслушању. јЈШмтим, вели, само то, да сам млатио шљиве, и знам да су њих тројица били дошли у мој шљивар Кад му је прочитан следећи исказ Ивков,-који гласи: „ја ириђем један корак ближе к њему, а В. ми на један пут извуче пиштољ иза нојаса, измаче се 5 корака натраг, и упали истим да ме убије, сс В. одговара: » на све ово не сеКам се никако, знам само да са м млатио шљиве; а и што сам знао, ј а сам аосле у болести за боравио, јер сам дуго боловао, сс На наше питање: »а како је могуће да ти то заборавиш? сс одговара: »Не могу никако да знам. сс На тврђење Ивково, да су га после овог покушаја убиства њих тројица »на силу испод руке сс одвели у судницу В.

одговарајући на наша дотична питања вели: .»Знам да су ме вунли, али не могу да зНам за што, нити да ли су ме одвукли у суд, нити знам да ли су ме уаисили; или сам остао у во&њаку, или сам остао код кућс, то све никако не могу да знам, заборавио сам све у болести ; али од како сам ирездравио, ја се од тога доба свега сећам, као и свега што је пре моје болести било, а не сећам се ничега шта је умојој болести било. <с Запитан: »Знаш ли да су те сутра дан или истог дана, после тога дела испитивали у општинском суду«? Одговара: Пе знам. Знаш ли да су те тога дапа уапсили ? На ово питање одговара: » Не могу да иамтим, никако не могу да се сетим ни да сам био у аису; и ЗКО сам знао, ја сам заборавио, сс Ми смо на ово узели акта општинског суда из Г. и тамо смо нашли акт № 1075. од 28. августа 1891., дакле од сутра дан по учињеном покушају убисгва, и из њега видимо, да је В. на саслушању казао ово што сљедује: »За што сам зват код тога суда не знам док ми се не каже. сс Даље изјављује, да није хтео доћн ни на ранијих седам позива, па ни на овај осми позив с тога, што вели он: »ја нећу, да и^ем на позив општ. суда, а на капетански хоћу,« јер је вели у свађи са иредседником. Сем тога, што је најглавније он изјављује ово што следује: »Чим су Ивко, Радојко и Радисав код мене дошли, па ми казаше: В., хајде одмах у село да идеш, и они ме нозваше, и ја одмах извуко Ивку пнштољ из појаса, и у њега, Ивка, оиалим. Да ли сам га убио, то не знам, а пуцао сам што мн је било криво, и ја овде и сам видим, да сам погрешио како за иозив, тако и за пиштољ, па онда молим да ми се грешка онрости.« Дакле сутра дан одмах иосле учињеног злочиног дела, В. је иризнао дело, кајао се што га је учинно, и молио је за опроштај. (Иаиомена. За недолазак на позиве казнпо га је овом приликом општински суд са 10 дана затвора.) Сада настаје нитање : Да ли је могуће да се В. данас на овај свој исказ никако не сећа, пошто у противном изгледа, да он намерио сакрива своје успомене ? Са онолико исто права, са колико би се на нр. могло чак и нретпоставити, да се В. сада, после 5 година, заиста не сећа евију појединости, које су се у оно време десиле, исто са толико права може се очекивати и то, да се свестан човек мора и може сетити шта је, бар у главноме, казао, ако ништа више, а оно би требало да зна — бар толико ; је ли у опште, у то време, дело признао или није. Ова околност, што он одмах иосле покушаја убиства, код општ. властп признаје злочино дело, а доцније на испитима код истражног судије и првостепеног суда, као и сада, вели, да се никако не сећа, да је то дело учинио, већ за њ, вели он, зна само по чувењу од других, — само компликује ствар, и отежава решење целог питања. Пре свега нужно је прорачунати, да ли. он има каке користи од тога, што тврди да се не сећа, ннти нокушаја убиства, нити свога признања код општинске власти у исказу под № 1075 од 28. авг. 1891. год.