Полицијски гласник

БРОЈ 14.

У БЕОГРАДУ, СУБОТА 28. МАРТА 1898.

ГОДИНА II.

090 о^о о$о озо оро оро о/ут> .090 с/ур е/уг о у? ооо ооо оуо о^о осо ооо- оуг ег>с с/ур суу^ роо оур о -уг- сг>о соо с^о ооо соо с<б>с р &о ооо суу^ с/>о суујсуу: с/>с О уо оу > оо о обо с/?о ооо с/ур О5о "с />о соо ос>о с<?о ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ •^о с >оо оуо о90 осур о9о осо < уу5 ооо ооо одо обо с^>о оур р >о оуз оуд оу' 050 с^>о соо суу> О уо ооо ооо о>о о>о оур с»сјо ооо Р 5о о5о ооо ооо ооо оуо с^?о о^о оуд соо соо ооо ооо о >о оуд о^о ооо~о со о ^о >>ПОЛИЦИ.ТСКИ ГЛАСНИК« излази једаниут педељно. По потреби биће ванредних бројеца. Претчдата се шаље уредшштву у Веограду »КраљМилаиова« ул. бр^. 16., а у унутрашњости код овлашћених скунљача или на ношти. Ценајелисту: чиновницида, учитељима, званичницима, онпгтинским иисарима и осталим званичницима у опште годишње 12, полугодишње б дин. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 12, полугодишње 8 динара. Жапдармима годишње 6, иолугодишње 4 динара, ну ови се ио овој цени могу претилатити само преко својих команданата, нолицијске односно пограничне жандармерије. Надлештвима у опште 20 динара иа годину. За иностранство годишње 24, полугодишње, 15 динара. Иоједини бројеви »Полицијског Гласника не продају се. Писма само нлаћена примају сс. Рукоииси ие враћају се. Огласи по погодби. УУ) 050000 090 ■'УУ7> оуу:-- УУ ј 050; о У~~ СУУ, ^УУТ) 050 СУУ.' <_±УУ. с/у. (у>с о'/" ~СУУ.) ->5<0 ооо ооо "ооо с/50 050 СУУ.' ооо су^о с/лоу.' 0<90 ооо с/х) с/л сло .'//?(у/.' ОУУ обо' СУ?О'0УУ.> 'сУУд СУУ7) СУУ.: ооо 05о' 050 соо огх-»

ЛИСТ УРЕЂУЈЕ ОДБОР

•■ОО ООО С/ОО ->90 050 0>0 осо- ; уЗО ;>50 С>0 0 с /л ОУ суу;- СУУ гуу.

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЋ ууо -ххо р>р оу -ух- у>р •УУ.: 'УУ> СУУ -УУ? СУУ- -ууј ■//' •-■•x'' - УУ2)'-У У: г уу . суу. УУ? У У. ^50 :у^р с//. 1 ~УУ) СУУ~ СУУ ~УУ7> оу.) с^о оу)"

ЛУДИЛО и злочин. Један интересан случај из СудскеПсихо-Патологије. ДВА ПОКУШАЈА УБИСТВА (Саопштено у Српском Јекарсном Друштву) ОД Ог ВОЈ. М- СУБОТИТА - МЛАЂЕГ СЕКУНДАРНОГ ЛЕКАРА У Б0ЛНИЦИ ЗА ДУШЕВНЕ БОЛЕСТИ. (НАСТАВАК) Ч. У току даљег испитивања, В. нам саопштава, да со врло добро сећа на главни претрес, и правилно нам обележава време када је, и где био (16—.XII.-—1894. у Ћуприји). Сећа се свих појединости, и све нам на намет прича, како је и шта било па суђењу. Морамо констатовати да се сви његови искази, однооно овога, у свему потиуно слажу са оиим, што је записано у протоколу тога претреса: „не зна да је на Ивка пуцао. Кметови сгу га гонили ове три године аа је душевно пострадао, и био је у забуни и није знао шта је чинио." За сведоке Р. и Д. вели, да не верује њиховим сведоцбама, ,,јер су га заједно са кметовима гонили и везивали, а том ириликом и тукли, и тако се јавно аоказивали као његови неаријатељи." Уиитан, да ли се сећа да је још који пут ишао код власти по овом делу, одговара да није, т. ј. да се тога не сећа. Ово смо учинили с тога, што нам никако није ништа говорио о својим сведоцима, а он је међу тим без позива од стране власти, сам отишао код истраж. судије 10. марта 1893. да га умоли, да позове и саслуша неких 16 сведока (акт № 860). Ои нам вели : »не знам, да сам то чинио, али мора бити да јесам, јер знам да сам имао своје сведоке на суду првост. 16.—XII.—-1894.; — значи, да сам се на њих морао пре тога позивати, те су они упућени као сведоци, а то је могло наравно бити само код иследне власти, али ја се тога не сећам, ја само данас изводим закључак да је то морало бити, ношто знам да то иде тим путем.« И од овога он не може имати пикакве користи што вели да се не сећа. Какога би то смисла имало, да тврди, да се не сећа да се позвао на сведоке, кад признаје, да се сећа сведока па главном суђењу ! ? Из свега овога излази да се он не сећа само неких својих исказа, а неких се сећа. Они, којих се не сећа падају у време од 1891.—94. год. Они, којих се сећа падају у 1894. год. па на овамо. Ова околност, да се он једнога дела у овоме процесу сећа, а другога не, изгледа мало чудновата, и на први поглед невероватна. Али кад се узме у обзир да од несећања једнога дела, он не може имати никакве стварне користи, пошто се он таких истих исказа, учињених доцније у 1894. години сећа онда је очигледно, да се не може тако лако тврдити да он симулира. Ако овај човек симулира, да је био душевно болестан од 1891. до 1894. год., и да се на догађаје у томе времену не сећа, онда заиста изгледа чудновато, зашто је он ирестао симулирати од 1894. године па до данас, и зашто да се баш од тог доба почпе на све догађаје и на све пгго се њега лично тиче, сећати, као и какав рачун оп у томе може да има, кад се у

целоме томе времену прилике за њега ни у колико нису промениле!? Кад већ тврди, да је у оно време био душевно болестап, ми смо онда од њега тражили објашњења односно тога, када је његово оболење започело, а када се свршило. т. ј. од када се по његовом личном нахођењу опаметио. Односно иочетка. његове болести вели : „Не знам." Из подужег испитивања и рачуњања докле се чега сећа, излази, да је почетак болести ту између Тројица и ГГетровдана 1891. год. Он вели: »Не знам да ли сам се разболео наједанпут или ностунно, нити знам баш тачно кад сам се разболео." Односно свршетка његове болести вели: »Ја сам се опаметио од онда, како ми је једно дете умрло, а то је било 1894. 22. јануара. Како ми дете умре, ја се тога истог дана дигох из кревета, јер сам дотле лежао болестан у кревету, — а не зна да каже од чега је лежао, — обух се, И некаКО МИ се СВвСТ ПОВрати, а чини ми се баш од жалости за дететом. Мени дође много тешко од жалости, и наједаниут ми се као нешто скину са очију и лакну ми. Истина бсетела ме је глава још 3—4 дана, али тек на сигурно знам, да сам био ири свести од онога дана, кад ми је дете умрло. Сећам се како ми је дете боловало, али не знам сигурно какву је болест боловало; веле ми од богиња.« После овога детета умрла ми је и жена 1895. год. 17. марта, а за њом и једно дете 22.—II.—-1896. Упитан о појединостима из времена 1891., 92., 93. и 94. године, по целоме његовоме причању излази, да нема ни сумарних, а то ли детаљних успомена о појединим догађајима, који би се тицали њега, његове куће и породице. Тако на пр. он вели да сада зна да живи у С. и да томе има по чувењу од других већ три године, али се сам не сећа тачно времена: када се преселио из тазбине, из Г. у кућу свога оца у С., а то је било у лето јуна месеца 1893. г. (Ово се види из акта суда ошптине г. и с.). Не зна, вели, он, да ли је то било лети, зими. у пролеће или у јесен. Не сећа се, вели, у опгпте никако те селидбе. Он сада зна да му оца нема, т. ј. да је умро, али се, вели, никако не сећа када је умро, нити зна да ли је присуствовао његовом погребу. Тако исто он сада зна да му нема једнога детета, зна то ио чувењу да је оно умрло у Г., чује да је то било 1891. год. јула месеца, али се, вели он, ни данас не сећа смрти свога детета, нити ичега како је и кад сарањено. Напротив, он се сећа смрти онога детета што је умрло 22.—I. —1894., са чијом. смрћу доводи у везу и своје оздрављење, па онда смрти детета 9. марта 1895., смрти женине 17. —III. —1895., и смрти још једног детета 22.—II.—1896. Сем тога он вели, да се никако не сећа шта је и како радио у кући и у иољу за сво то време т. ј. од прве половине 1891. па до почетка 1894. год. В. вели: »за боравио сам све у болести ." На ово се, сама по себи, иамећу следећа питања, и то : 1). Може ли ово бити симулација? Одговор је: може. Односно симулације говорили смо раније. 2). Може ли ћак ово бити истинито, т. ј. да ли су у науци о душевним болестима, или у опште у науци о патолошким стањима централнога живчанога система позната душевна стања, која се одликују са оваким напрасним, и потпуним губитком успомена, као и напрасним повратком свести и усг/омепа ?